У понедељак, 11. новембра поводом 106-те годишњице од окончања Првог светског рата, у резиденцији амбасадора Републике Србије у Преторији одржан је пријем за нашу дијаспору.

Пријему је присуствовало око 60 угледних појединаца, представника наше дијаспоре која живи и ради у Републици Јужној Африци. У оквиру пријема је приказан докуменарни филм "Голгота Србије" који је наишао на изузетно позитиван пријем код наше дијаспоре.

Током пријема је приказан и краћи промотивни материјал посвећен специјализованој изложби Експо 2027, што је такође наишло на велики интерес присутних.

Obaveštavamo da je raspisan konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore kao i matične države i Srba u regionu, a koji imaju za cilj: upotrebu, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta i unapređenje ekonomske saradnje matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu. Konkurs će biti otvoren u periodu od 01. februara 2024. godine od 15.30 časova do 12. februara 2024. godine do 15.30 časova. Uvid u raspisane konkurse za sufinansiranje projekata možete izvršiti na sledećim linkovima:

http://www.mfa.gov.rs

http://www.dijaspora.gov.rs/konkursi.html

Obavestavamo da je Ministarstvo kulture Republike Srbije 20. decembra 2023. godine raspislo sledecih sest konkursa za podrsku projektima i programima u oblasti kulture:

1. Konkurs za sufinansiranje mobilnosti umetnika i profesionalaca u oblasti kulture i umetnosti u 2024. godini (otvoren do 20. januara 2024. godine);

2. Konkurs za sufinansiranje projekata za promovisanje kulture i umetnosti Republike Srbije u inostranstvu u digitalnom formatu u 2024. godini (otvoren do 20. februara 2024. godine);

3. Konkurs za predlaganje programa/projekata u oblasti kulture i umetnosti za Kulturni centar Srbije u Parizu u sezoni 2024/2025 godine (otvoren do 20. januara 2024. godine);

4. Konkurs za predlaganje programa/projekata u oblasti kulture i umetnosti za Kulturni centar Srbije ,,Ivo Andric" u Pekingu u sezoni 2024/2025 godine (otvoren do 20. januara 2024. godine).

5. Konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti kulture i umetnosti koji su podrzani kroz medjunarodne fondove/programe za 2024 godinu (otvoren do 20. februara 2024. godine);

6. Konkurs za sufinansiranje programa i projekata medjunarodne saradnje u oblasti kulture i umetnosti u 2024. godini  (otvoren do 20. februara 2024. godine).

 Vise informacija se nalazi na vebsajtu Ministarstva kulture na sledecem linku:

https://www.kultura.gov.rs./konkursi/30

Povodom parlamentarnih izbora u Republici Srbiji, raspisanih za 17. decembar 2023.godine, neophodno je dostaviti formular, uz kopiju važećeg pasoša ili lične karte, na jedan od dva mejla Ambasade.

Mejlovi Ambasade su info@srbembassy.org.za;  konzul@srbembassy.org.za;

Formular za prijavu: https://mfa.gov.rs/sites/default/files/inline-files/Zahtev-za-glasanje-u-inostranstvu_0.doc

Svi detalji oko procesa prijave nalaze se na sledećem linku: https://mfa.gov.rs/mediji/saopstenja/izbori-prijavljivanje-za-glasanje-u-inostranstvu

Prijave se primaju do 25. novembra u 24.00 sata po srpskom vremenu. U slučaju problema prilikom preuzimanja formulara, može se kontaktirati i Ambasada, koja će dostaviti propisani formular mejlom.

Uvid u raspisane konkurse za sufinansiranje projekata mozete izvrsiti na sledecim linkovima:

www.mfa.gov.rs

https://www.dijaspora.gov.rs//konkursi.html

24. sep 2022.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio je da je delegacija Srbije završila veoma intenzivnu diplomatsku aktivnost u NJujorku u okviru 77. Generalne skupštine UN, da je održao ukupno 100 sastanaka na marginama tog zasedanja, a da je potpisano 12 sporazuma, protokola i memoranduma sa predstavnicima država sa kojima je imao priliku da se sastane. Ministar Selaković je naveo da je Generalna skupština UN bila prilika da se na marginama tog zasedanja održi niz sastanaka sa kolegama ministrima spoljnih poslova iz više država sveta i sa predstavnicima kako SAD, odnosno njihovog Kongresa, tako i sa predstavnicima Američko-jevrejskog komiteta, Alijanse civilizacija, ali i Svetskog ekonomskog foruma. "Kada se svede računica ovogodišnje Generalne skupštine UN i sastanaka na marginama, mogu sa ponosom da kažem da je održano ukupno 100 susreta, od toga 95 sa ministrima spoljnih poslova i pet sa predstavnicima Američko-jevrejskog komiteta, Alijasne civilizacija i Svetskog ekonomskog foruma", naveo je šef srpske diplomatije. Ministar Selaković je naglasio da je to bila odlična prilika da se afirmiše ono što jeste naša politika, a da su kolege ministri spoljnih poslova iz različitih država na sastancima koje je imao bili pod utiskom nakon izvanrednog obraćanja predsednika Aleksandra Vučića na Generalnoj skupštini UN. "Bili su pod utiskom upravo tog govora, govora koji je potvrdio dosledno poštovanje međunarodnog prava, poštovanje uloge UN i poštovanje važećih rezolucija SB UN od strane Srbije koja geografski i po broju stanovnika nije velika zemlja, ali zemlja koja čvrsto veruje da je posvećenost malih i srednjih zemalja međunarodnom pravu najjači saveznik u našoj borbi za zaštitu naših vitalnih državnih i nacionalnih interesa", naglasio je ministar Selaković. Kako je preneo, bilo je izuzetnih razgovora, kako sa predstavnicima država koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, tako i onima koje to nisu i koje su još jednom potvrdile svoju podršku i posvećenost zaštiti vitalnog principa nepovrednosti teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država članica UN. "Ova godina je bila veoma izazovna za UN. Multilateralizam je u svojesvrsnoj krizi i za Srbiju je od vitalnog značaja da se multilateralizam vrati na scenu, da se ojačana uloga UN vrati na scenu i da naša borba za zaštitu naših državnih i nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji, a upravo u svetlu borbe za poštovanje primene međunarodnog prava, relevantnih odluka UN, kao što je Rezolucija 1244, ostaje ono čime ćemo se baviti i ostaje nešto za šta će se Srbija boriti. Upravo ta reafirmacija uloge UN jeste nešto što garantuje i veći uspeh u toj borbi", poručio je ministar Selaković. Šef srpske diplomatije je istakao da su susreti na marginama zasedanja Generalne skupštine UN bili odlična prilika da se zaključi niz sporazuma, protokola i memoranduma sa predstavnicima država sa kojima je imao prilike da se sastane. "Ukupno smo zaključili 12 sporazuma, memoranduma i protokola, a danas i završili ovu veoma intenzivnu diplomatsku aktivnosti potpisivanjem i Sporazuma o ukidanju viza na službene i diplomatske pasoše sa Senegalom", zaključio je ministar Selaković. Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

22.09.2022.

Obraćanje predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića na generalnoj debati 77. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija „Poštovani predsedniče Generalne skupštine, Uvaženi generalni sekretare, Ekselencije, Dame i gospodo, Izuzetna mi je čast da vam se obratim u ime Republike Srbije. Ne zamerite, zbog ograničenog vremena, danas ću preskočiti teret formalnosti, kurtoazna obraćanja, pozdravljanje pristutnih i odsutnih i govoriti direktno o suštini onoga zbog čega smo se sastali. Ja sam ovde po ko zna koji put. Težina trenutka u kojem se nalazimo obavezuje me da sa vama podelim teške reči, ali istinite. Sve što danas ovde radimo deluje, najblaže rečeno, impotentno i bledo. Naše reči odzvanjaju šuplje i prazno spram stvarnosti sa kojom smo suočeni. A ta stvarnost je da ovde zapravo niko nikoga i ne sluša, niko ne teži stvarnim dogovorima i rešavanju problema i skoro svi vode računa samo o zadovoljavanju svojih interesa, neretko gazeći u tom procesu osnovne principe međunarodnog prava, bacajući pod noge Povelju UN i druge dokumente na kojima je ova organizacija zasnovana. Za to nije kriv ni Antonio Gutereš ni bilo ko iz UN, već one sile koje ne vode računa ni o čemu osim o zadovoljenju sopstvenih političkih, ekonomskih i na žalost, vojnih ciljeva. Svedoci smo da doba u kojem živimo odlikuje usložnjavanje globalne geopolitičke situacije. Naša generalna debata održava se u uslovima narušenog svetskog mira, u meri koja nije viđena još od Drugog svetskog rata i od vremena osnivanja Ujedinjenih nacija. Globalni izazovi sa kojima se suočavamo prete da iz temelja izmene međunarodnu bezbednosnu arhitekturu i ugroze uspostavljeni međunarodno pravni poredak. Ovako složena vremena, zahtevaju puno mudrosti i zajedništva kako bismo sačuvali mir kao apsolutno najznačajniju tekovinu utkanu i u same osnove organizacije Ujedinjenih nacija. Želim da zato, precizno i jasno iznesem pred Vas viđenje o pet ključnih izazova sa kojima smo danas suočeni: 1. Povratak miru i očuvanje globalne stabilnosti; 2. Očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država, članica ove organizacije, kao ključnog pricipa međunarodnosg javnog prava i odnosa među državama; 3. Energetska bezbednost u uslovima globalne krize; 4. Finansijska sigurnost siromašnih i zemalja u razvoju; 5. Snabdevenost hranom u uslovima ratom presečenih globalnih linija snabdevanja; Aktuelni globalni uslovi sve češće nas opominju da princip mirnog rešavanja sporova nema alternativu. Ovo načelo danas je važnije više nego ikada i najbolje je opisano u preambuli Povelje Ujedinjenih nacija u kojoj se poziva da budemo tolerantni i da zajedno živimo u miru jedni sa drugima kao dobri susedi. Odricanje od upotrebe sile i mirno rešavanje sporova stubovi su na kojima se zasniva svetska stabilnost, ali oni moraju biti praćeni principima poput neselektivnog poštovanja Povelje Ujedinjenih nacija, primene obavezujućih rezolucija Saveta bezbednosti UN i osnovnih načela važećeg međunarodnog javnog prava. Tačka 2: Očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država, članica ove organizacije; Srbija podržava teritorijalni integritet svih država članica UN, uključujići, naravno, i teritorijalni integiret Ukrajine. Na taj način, ponašali smo se odgovorno, ozbiljno u ovom visokom domu. Od mnogih govornika čuli smo priče o agresiji i narušavanju teritorijalnog integriteta Ukrajine. Mnogi kažu da je to prvi sukob na tlu Evrope od drugog svetskog rata. Ali istina, da je prvi put narušen integritet jedne zemlje u Evropi, i to Srbije, koja nije izvršila napad na bilo koju drugu suverenu zemlju, se uporno prećutkuje. Tražimo jasan odgovor na pitanje koje već godinama postavljam mojim sagovornicima, liderima mnogih zemalja – u čemu je razlika između suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine i suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, koji je grubo narušen, a čemu mnogi od vas daju međunarodno priznanje i legitimitet? Nikada ni od koga nisam dobio racionalan odgovor na to pitanje. Podsetiću vas - Srbija nije nogom kročila na tuđu teritoriju, nikada, niti ugrozila teritorijalni integritet ma koje suverene države, da bi bilo ko protiv nje intervenisao ili proveo agresiju, onako kako je to učinjeno 1999. godine. To ipak nije sprečilo 19 najbogatijih NATO zemalja da napadne jednu suverenu zemlju i to bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. To što je po završetku oružanog sukoba potpisan sporazum sa NATO čije odredbe su predviđale usvajanje Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, a kojom je potvrđen i garantovan delimični suverenitet i potpuni teritorijalni integritet Srbije, nije sprečilo mnoge države Zapada da priznanjem jednostrano proglašene nezavisnosti takozvanog Kosova iznova pogaze teritorijalni integritet naše zemlje, Povelju Ujedinjenih nacija i Rezoluciju 1244. Upravo zbog ovakvog iskustva kroz koje je Srbija prošla i još uvek prolazi, uveren sam da imam puno pravo da na ovom mestu citiram reči velikog Martina Lutera Kinga - nepravda učinjena bilo gde je ujedno i pretnja pravdi svuda. Ove reči stoje kao podsećanje, ali i opomena svima nama. Bez obzira na to što još uvek i sami osećamo posledice grubog kršenja osnovnih odredbi međunarodnog javnog prava, mi od temeljnih principa Ujedinjenih nacija ne odustajemo. Nastavićemo da se zalažemo za dosledno poštovanje načela nepovredivosti granica, uvažavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih ostalih država članica Ujedinjenih nacija. Uprkos ovakvom našem stavu, mnogi u ovoj sali i danas imaju problem sa poštovanjem teritorijalnog integriteta Srbije. Pitate se zašto? Zato što oni poseduju silu, a mi smo u njihovim očima mali i slabašni. Međutim, kao što ste mogli da čujete, mi ipak imamo snage da na ovom mestu iznesemo istinu. Ekselencije, Posebnu zahvalnost dugujemo svim onim državama članicama Ujedinjenih nacija, a one u ovom trenutku čine većinu u ovoj Skupštini, koje podržavaju teritorijalni integritet Republike Srbije, posebno na prostoru i teritoriji Kosova i Metohije. Dodatno ohrabruje što se broj zemalja koje podržavaju pozicije Srbije uvećao u periodu između održavanja dve sednice, što je trend koji se mora nastaviti, jer je od posebnog značaja da ostanemo verni osnovnim principima utkanim u Povelju Ujedinjenih nacija, poput načela nepovredivosti granica. Republika Srbija i ja, kao njen predsednik, veoma strpljivo i sa mnogo dobre volje tragamo za kompromisom u vezi sa Kosovom i Metohijom, pod pokroviteljstvom Evropske unije, a u okviru dijaloga Beograda i Prištine. To je težak proces, on traje već duže od deset godina, ali mi ne vidimo alternativu. Bolje je sto godina pregovarati nego jedan dan ratovati. Nadam se da ćemo doći do obostrano prihvatljivog rešenja, zasnovanog na kompromisu, zato što je to apsolutno jedini način da postignemo naš cilj, a to je uspostavljanje dugotrajnog mira, kao preduslova prosperitetnog života za Srbe i Albance i za ceo region. Sve druge opcije smo već istrošili i, bar što se tiče Srbije, ne želimo ni u snu da se vraćamo na staze sukoba, konflikta i krvoprolića. Region Balkana ne može da podnese još jedan sukob. Ja se uzdam da ćemo u tom naporu imati dobru volju i razumevanje naših međunarodnih partnera, zato što i oni dobro znaju da su neke ranije odluke njihovih vlada bile loše i da nisu radile za budućnost našeg regiona i svetskog mira. Beograd ovaj proces vodi u veoma kompleksnim okolnostima u kojima je prisutan hibridni rat i prljava kampanja u delu međunarodne javnosti protiv naše zemlje na različitim poljima. Dovoljno je da vas samo podsetim na citate i navode svetskih medija da će Srbija napasti svoje susede i da predstavlja pretnju po regionalnu stabilnost. Naravno, to se nikada nije dogodilo, i to je bila samo jedna u nizu brojnih laži protiv Republike Srbije. Srbija je okarakterisana kao potencijalni faktor destabilizacije u regionu, samo zato da ne bi govorila istinu - da princip nepovredivosti granica mora podjednako da važi za sve. Srbija je bila i biće faktor stabilnosti u celom regionu. Srbija, uprkos mnogim neistinama i falsifikatima, podržava Dejtonski mirovni sporazum, teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine i integritet Republike Srpske unutar Bosne i Hercegovine. Mi smo, sa druge strane, uvereni da narodi Balkana imaju kapacitet da nastave suživot u budućnosti kao prijatelji i partneri koji imaju zajedničku viziju članstva u ujedinjenoj Evropi. To dobro znam, zato što smo već prevazišli mnoge barijere koje su između naših naroda stajale godinama i koštale su nas hiljada života i protraćene budućnosti. Srbija i Albanija, na primer, danas imaju najbliže i najprijateljskije odnose u celoj svojoj viševekovnoj zajedničkoj istoriji na prostoru Balkanskog poluostrva. Bilo je potrebno samo da trezveno i pragmatično razgovaramo o našoj budućnosti, a ne o našoj prošlosti. Da razgovaramo o tome kako da rešimo probleme koji muče naše ljude, naše kompanije, radnike, studente i preduzetnike. Mnogo smo diskutovali i sami smo došli do brojnih rešenja koja su već ukinula barijere koje su između nas postojale bez ikakvog racionalnog razloga. Pre svega u ekonomiji, trgovini i protoku ljudi i kapitala. Srbija, Albanija i Severna Makedonija već tri godine implementiraju projekat Otvoreni Balkan koji ima jasnu viziju– otvoriti region za ljude, za robu, usluge, za kapital i kompanije, da bismo dobili područje koje će trajno biti oslobođeno tenzija, napetosti i konflikta. Pored neupitne zajedničke ekonomske koristi koju ova inicijativa sa sobom donosi, ona ima i širu dimenziju, pre svega u spajanju ljudi različitih kultura i promocije diverziteta, što svakako doprinosi opštem razvoju društava u ovom delu Evrope. Srbija i na ovaj način, zapravo, nastavlja da doprinosi miru, stabilnosti i procesu pomirenja u regionu, a čime svakako daje značajan doprinos i bezbednosti na globalnom nivou. Imali smo za to i inspiraciju u rečima jednog od najvećih diplomata u istoriji i velikog generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Daga Hamaršelda da ova organizacija nije kreirana da ljudsku vrstu odvede u raj, već da čovečanstvo spasi od pakla. Dame i gospodo, Tek što smo suzbili globalnu pandemiju, već smo se suočili sa novim izazovima kakve u ovom veku nismo očekivali. Dok kao čovečanstvo, korak po korak, ubrzano napredujemo na tehnološkom planu, pred nama su se pojavili egzistencijalni problemi poput energetske bezbednosti, finansijske sigurnosti država u razvoju, ali i poremećaja u lancu snabdevanja osnovnim životnim namirnicama. Solidarnost koja je bila neophodna u borbi protiv pandemije, u još većoj meri je potrebna danas kada su ugrožene osnovne potrebe ljudi za hranom i energentima. Republika Srbija svoju energetsku bezbednost posmatra kao neodvojivi deo nacionalne sigurnosti i kao ključni preduslov za nastavak ekonomskog razvoja i napretka naše zemlje. Nastojimo da obezbedimo kontinuitet snabdevanja energentima, ali delimo zabrinutost zbog aktuelnih geopolitičkih izazova koji ugrožavaju svetsku i evropsku energetsku stabilnost. Ostajemo posvećeni pronalaženju rešenja koja bi mogla da imaju transformacionu snagu u pokušajima da postignemo regionalnu i evropsku energetsku sigurnost. Želeo bih da naglasim da je Republika Srbija uspela da tokom aktuelne krize sačuva kontinuitet u snabdevanju energentima. Ipak, ostajemo vitalno zainteresovani za diversifikaciju izvora snabdevanja, dodatna ulaganja u energetsku infrastrukturu, ali i u brži i efikasniji razvoj kapaciteta zasnovanih na obnovljivim izvorima snabdevanja. Mi smo upravo u Ujedinjenim nacijama tekuću dekadu nazvali decenijom održivije i otpornije budućnosti, delovanja i transformacije. Ona to mora i da ostane, ali u malo bržem ritmu! Neravnomeran razvoj, ali i finansijska ugroženost zemalja u razvoju, prouzrokuju dodatna društvena raslojavanja i neminovno vode ka novim antagonizmima. Ravnomeran razvoj ne sme biti ograničen, niti uslovljen ni geografski ni politički, već mora biti omogućen svim ljudima bez obzira na etničku, rasnu, kulturnu ili versku pripadnost. Pred nama je još jedan veoma važan izazov koji zajedničkim snagama moramo da prevaziđemo, a to je iznalaženje najefikasnijeg načina da se izbegnu posledice koje aktuelna međunarodna kriza ostavlja po globalnu sigurnost snabdevanja hranom. Razvoj situacije je izuzetno alarmantan, a realnost je da smo pogođeni svi, bez izuzetka. Rastuća cena hrane i njena dostupnost postale su dodatni problem. Zadatak svih nas je da pronađemo operativna i efikasna rešenja koja nikoga neće izostaviti. Na nama državama, kao najznačajnijim međunarodnim subjektima, je da se pojedinačno uključimo u koordinaciju mera, pre svega doprinoseći ovom plemenitom zadatku na nacionalnom nivou, kako bismo sačuvali ono najvrednije – ljudske živote i njihovo dostojanstvo. Tema ovogodišnje Generalne debate nas upozorava na dragocenost trenutka i povezanost izazova na međunarodnom planu. Krize sa kojima se suočavamo nas podsećaju na važnost otvorene komunikacije. Ne treba mnogo mudrosti da bismo zaključili da se izazovi savladavaju uspešno samo ukoliko se pravilno uoče njihovi uzroci. Srbija smatra da je imperativ da aktuelni izazovi ni na koji način ne smeju produbiti podele u svetu, a da već očigledna i tendenciozna polarizacija na globalnom planu treba da ustupi mesto principima multilateralizma. Želeo bih da istaknem da Republika Srbija učestvuje u kolektivnim naporima za dostizanje ciljeva održivog razvoja i sprovođenje Agende 2030. Srbija deli viziju generalnog sekretara o budućnosti globalne saradnje na način kako je to utvrđeno Našom zajedničkom agendom i snažno podržava inkluzivan, umrežen i efikasan multilateralizam, kao najbolje sredstvo za odgovor na najhitnije izazove čovečanstva. Dame i gospodo, Multilateralizam, kolektivna akcija i zajednička odgovornost su neizostavni elementi naših dosadašnjih diskusija, ali dozvolite mi da ukažem da je polazna osnova svakog takvog konstruktivnog angažmana – solidarnost. Na kraju, želim da potvrdim da će Republika Srbija nastaviti da bude pouzdan partner u ostvarivanju zajedničkih ciljeva definisanih u okviru Ujedinjenih nacija, čvrsto verujući da je to najbolji put kojim možemo izgraditi bolji svet za nas i naše buduće generacije. Ali ne smemo da zaboravimo da su Ujedinjene nacije snažne onoliko koliko poštujemo zajednički usaglašene odluke i akte ove organizacije. Citirao bih nešto što smo čuli 23 puta do sad, a to je: Povelja Ujedinjenih nacija je jedini standard koji se mora poštovati. To smo čuli od svih. U slučaju Republike Srbije, njih 17 od 23 koji su govorili o Povelji UN i rezolucijama UN je prekršilo međunarodno javno pravo i nisu poštovali pravila ustanovljena u Ujedinjenim nacijama. Nadam se da ćemo moći da prevaziđemo sve poteškoće i učinimo da pravila i procedure budu isti za sve na svetu. U suprotnom, ne vidim izlaz na kraju tunela. Hvala na pažnji. Živela Srbija!“

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

29. jul 2022.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković sastao se danas u Beogradu sa šeficom diplomatije Кraljevine Esvatini Tulisilom Dladlom.

Selaković je posetu ocenio kao istorijsku, jer je u 32 dugoj istoriji diplomatskih odnosa dve zemlje ovo prva zvanična poseta šefa diplomatije Esvatinija Srbiji.

Ministar Selaković je podsetio da su naši odnosi značajno duži, budući da je nekadašnja Jugoslavija bila jedan od glavnih protagonista antikolonijalne borbe za oslobođenje i emancipaciju bratskih naroda Afrike.

„To prijateljstvo je jačalo tokom godina našeg aktivnog učešća u radu Pokreta nesvrstanih zemalja, a od ovog današnjeg trenutka, koji smo obeležili potpisivanjem pet veoma značajnih dokumenata, pokazali smo opredeljenost za jačanje naših odnosa u budućnosti“, kazao je Selaković.

Srbiju i Esvatini, kako je rekao, tek čeka period intenzivnije saradnje, što podrazumeva i posete na visokom i najvišem nivou, podsećajući da postoji poziv predsednika Aleksandra Vučića kralju Msvatiju Trećem da poseti Srbiju.

Selaković je posebno istakao da su studenti iz Esvatinija, koji u Srbiji borave u okviru programa „Svet u Srbiji“, među najboljim stranim studentima na našim univerzitetima, dodavši da će im, po okončanju studija, biti omogućeno da obavljaju stručnu praksu u srpskim državnim organima, preduzećima i institutima.

U razgovoru je, kako je dodao, bilo reči i o modalitetima za unapređenje saradnje u raznim oblastima, kao što su poljoprivreda, sport i turizam.

„Ovo je samo jedan novi početak naših davno započetih odnosa i te odnose ćemo graditi i u njih ulagati tako da oni i Srbiji i Esvatiniju budu na korist i ponos“, rekao je Selaković.

Šefica diplomatije Esvatinija zahvalila je na toplom i srdačnom dočeku, i navela da i studenti iz te zemlje svakodnevno u Srbiji nailaze na topao prijem.

„Кraljevina Esvatini i Republika Srbija imaju duge bilateralne odnose koji sežu u vreme SFRJ. Veze naših država su oduvek počivale na uzajamnoj podršci, solidarnosti i razumevanju, i divimo se načinu na koji je Srbija prigrlila nasleđe Jugoslavije kada je reč o Africi“, rekla je ministarka Dladla.

Prema njenim rečima, bilo je krajnje vreme da se dugotrajni bratski odnosi dve države dodatno učvrste.

Posebnu zahvalnost izrazila je zbog stipendija studentima u okviru programa „Svet u Srbiji“, konstatujući da će obrazovani mladi ljudi osigurati budućnost Esvatiniju.

Takođe, ministarka je prenela zahvalnost vlade Кraljevine Esvatini na pomoći u hrani koju je Srbija dostavila tokom pandemije Кovida 19.

„Uvereni smo da će ova nova era u našem prijateljstvu za posledicu imati jačanje našeg prijateljstva. Iako smo zahvalni na onome što je već učinjeno, svesni smo da ima još mogućnosti za sadržajnu saradnju“, rekla je šefica diplomatije Esvatinija.

Ministar Selaković i ministarka Dladla danas su potpisali niz dokumenata - Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Кraljevine Esvatini o kulturno-prosvetnoj saradnji; Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Кraljevine Esvatini o uzajamnom ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša; Sporazum o saradnji u oblasti poljoprivrede i Memorandum o razumevanju o saradnji u oblasti protokola.

Takođe, ministar omladine i sporta Vanja Udovičić potpisao je sa ministarkom Tulisilom Dladlom Memorandum o razumevanju o saradnji u oblasti omladine i sporta.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije otvorilo je danas svoja vrata za studente iz Esvatinija koji se školuju u Beogradu, a nakon što im je upriličen obilazak Muzeja diplomatije, obratili su im se ministar Selaković i ministarka Dladla. Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

29.07.2022.

Sastanak sa ministarkom spoljnih poslova Кraljevine Esvatini

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas ministarku spoljnih poslova Кraljevine Esvatini Tulisilu Dladla, sa kojom je razgovarao pre svega o jačanju političkog dijaloga i snaženju ekonomske saradnje.

Predsednik je poželeo dobrodošlicu ministarki Dladla i dodao da je ova bilateralna poseta ujedno i istorijska, jer je reč o prvoj poseti jednog ministra spoljnih poslova Кraljevine Esvatini Republici Srbiji.

„Ovo je izuzetno važan korak u jačanju odnosa i saradnje između naše dve prijateljske zemlje. Nadamo se da će se nastaviti pozitivan trend razmene poseta na visokom i najvišem nivou“, istakao je predsednik Vučić i dodao da Srbija želi saradnju sa Esvatinijem na svim nivoima.

Sagovornici su ocenili da postoje brojne oblasti sa velikim potencijalima za dalji razvoj odnosa, te da je u tom cilju potrebno šire angažovanje u smislu konsolidacije i jačanja ugovorno-pravne regulative, posebno u oblasti trgovine i poljoprivrede, kao i da su obrazovanje, kultura i sport oblasti u kojima dve zemlje mogu dodatno da ojačaju odnose.

Predsednik Vučić je rekao da su studenti iz Esvatinija pokazali izuzetne rezultate tokom školovanja u Srbiji i najavio povećanje broja stipendija. Predsednik Vučić je dodao da je takva politika u skladu sa posvećenošću naše zemlje svestranoj saradnji sa prijateljskim afričkim državama, sa kojima nas vezuje tradicionalno uzajamno razumevanje.

Ministarka Dladla je rekla da je impresionirana razvojem Srbije i da je naučila mnogo o merama koje je naša Vlada preduzimala kako bi npr. privukla strane investicije ili razvijala turizam, sa željom da budu primenjene i u Esvatiniju.

Predsednik je zamolio ministarku Dladla da kralju Msvatiju III prenese srdačne pozdrave, uputivši i poziv Njagovom Veličanstvu da poseti Srbiju, što bi bila izuzetna prilika za detaljnije dogovore o daljim pravcima razvoja naših odnosa i saradnje, kao i definisanje konkretnih projekata u oblastima od obostranog interesa.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

Obavaštavamo da  Ambasada Republike Srbije u Pretoriji, zbog sutranjeg praznika  "Dan Mladosti" neće raditi 16.  (četvrtak) juna 2022. godine. Za vreme praznika biće organizovano dežurstvo.

31.05.2022.

Predsednik Vučić položio zakletvu Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić položio je danas zakletvu na Jedanaestoj posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu i stupio na dužnost u drugom mandatu.

"Dame i gospodo, Vaša svetosti, poštovani predsedniče, poštovani člane Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovana predsednice Republike Srpske, uvaženi predstavnici verskih zajednica, dragi prijatelji, poštovani predsednici Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, vaše ekselencije, predsednice Ustavnog suda i Vrhovnog kasacionog suda, predsednice Vlade, članovi Vlade Republike Srbije, predsedniče Pokrajinske skupštine AP Vojvodine, predsedniče Pokrajinske vlade AP Vojvodine, dame i gospodo, dragi prijatelji, ne postoji veća čast, veća obaveza, a nema ni većeg ponosa od onog koji ti daje činjenica da vodiš svoju zemlju, niti lepše dužnosti od te da je sa ponosom predstavljaš.

Sve to, i obavezu, i dužnost, i čast, i ponos, dobio sam od građana na izborima. Oni su izraz volje ubedljive većine, koja je mene i najveći deo vas nanovo zadužila da svoj posao obavljamo ne uvek onako kako čak i ta većina želi, već da činimo sve ono što je u najboljem interesu Srbije.

Želim da budem predsednik svih i predsednik za sve, da budem prvi po obavezama i poslednji po privilegijama, da radim više, da ne tražim ništa za sebe, ali da tražim sve, apsolutno sve za našu Srbiju.

Veliki Konfučije je rekao da kompromis može da se pravi sa svim, osim sa idealima i to je ono što nameravam da sledim, a meni je ideal Srbija i dobrobit njenih građana. To ujedno određuje i prioritete mog drugog mandata, one koji su, čini mi se, i pre polaganja zakletve bili javni i jasni i koji glase: mir, stabilnost, nezavisnost u odlučivanju, sloboda Srbije, sigurnost, zdravlje, Evropa, rad, rad i rad.

Srbija jeste i biće, da parafraziram Marka Aurelija, cara, filozofa, upravo ono i samo ono što mi od nje napravimo. Ona je proizvod naših misli, naših snova i naših dela, naš ideal, naš cilj, naša svest, znanje o tome gde smo i geografski i istorijski i velika pažnja o tome da nikada ne pobrkamo, kao što nam se toliko puta u istoriji dešavalo, istoriju i realnost, geografiju i realnost, puste želje i realnost.

Danas imam čast, ali i nemerljivu obavezu da vam se obratim kao predsednik čiji drugi mandat počinje u prelomnim vremenima moderne istorije. Ne postoji teža, ali ni uzvišenija dužnost od ove na koju danas po drugi put stupam. I ne postoji cilj koji je zahtevniji, ali i časniji od cilja da Srbija nastavi svojim putem, jedinstvenim, u budućnost kakvu je odavno svojim žrtvama i odricanjima zaslužila.

Preuzimam predsedničku dužnost u vremenima u kojima je osnovna premisa, u gotovo čitavom svetu, postala da su drskost i bezobrazluk čin hrabrosti, a smirenost i strpljenje odraz straha. Živimo u vremenima kada svi glasno govore, a malo ko sluša i još ređe čuje. Glasovi razuma su sve tiši, a vizija budućnosti celog čovečanstva sve maglovitija i udaljenija.

Danas je, možda više nego ikada, ceo svet željan istine i pravde. Iste one pravde koja je utkana i u prve reči naše prelepe nacionalne himne i koja još uvek stoji kao imperativ bez kojeg nema napretka ni dostojanstvenom čoveku, ni celom svetu. Za takvu istinu i za takvu pravdu uvek ću da se borim, jer nema težeg, ali ni časnijeg puta od toga.

Svet možda nikada više neće biti isti, ali vam ukazujem na činjenicu da ćemo bar mi pokušati da ostanemo snažni, samouvereni i nepokolebljivi u svojoj principijelnosti, da ćemo kao zemlja nastaviti da radimo za opštu dobrobit, dok hrabro grabimo napred uprkos svim nedaćama, kao što smo to činili i do sada.

Ne postoji, stoga, dovoljno velika reč za našu Srbiju, koja je oduvek stajala na raskršću različitih civilizacija, vera i kultura, čime je obogaćena na najbolji način, koji nas podstiče da to nasleđe čuvamo i danas još jače, čvršće i odlučnije nego ikada pre. Isto tako, preko nas su se odvajkada ukrštali putevi tuđih interesa i ambicija, osvajanja i povlačenja, ali i naših pobeda i poraza, koji su ostavili duboke ožiljke u celokupnom bivanju Srbije. Mnogi su kod nas dolazili bez poštovanja i obzira, a odlazili sa skrivenim ili otvorenim divljenjem prema našem malom, a tako velikom narodu i prema našoj maloj, a tako ponosnoj Srbiji.

Baš kao i ovo Miroslavljevo jevanđelje, i naša zemlja je imala čudan i težak istorijski put. Pokolenja Srbije su se kalila kroz najteže trenutke tokom dugih vekova, neretko sama, ali uvek uspravna. Upravo ta pokolenja, koja su kroz istoriju pokazivala neverovatne ljudske, vladarske, umetničke, vojne, moralne i duhovne visine, utkala su ovaj nesalomivi, slobodarski, ponekad čak prkosni duh u sve sadašnje i buduće naraštaje našeg naroda.

Da stvari konkretizujem, svet se pred našim očima na dnevnom nivou dramatično menja, nikada više i nikada brže. Napad na Ukrajinu je prekretnica u međunarodnim odnosima. Sa jedne strane, Rusija je želela prekid dominacije, kako kažu, zapadne i tvrde i meke moći, sprečavanje daljeg širenja NATO-a, velika Kina ne želi status quo, tj. nedodirljivost zapadne snage i bezuticajnost svih drugih, dok sa druge strane Zapad želi očuvanje sopstvene prevlasti u svetu, istovremeno se pozivajući na kršenje međunarodnog javnog prava, kako od strane Rusije, tako i od njihovih drugih protivnika, poput Narodne Republike Kine.

Tačno je da je napadom na Ukrajinu pogaženo međunarodno javno pravo, ali je takođe tačno da se to dogodilo desetinama puta u savremenom svetu, te da su ključni protagonisti i današnji veliki borci za poštovanje normi međunarodnog javnog prava bile neretko i zapadne sile. Uostalom, mi ovde, u Srbiji, to na najbolji mogući način možemo da potvrdimo. Naša zemlja je 1999. godine napadnuta bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a da naša zemlja pre toga nije okupirala nijednu drugu. Našoj zemlji posle toga otimano je i dalje. Uprkos postojanju Rezolucije 1244 i postojanja u pravnom poretku te rezolucije, i dalje nam otimaju deo naše teritorije tvrdeći da su u pravu, a mi, ako slučajno kažemo da mislimo drugačije, tog trenutka više nismo za budućnost, nismo dovoljno demokrate, ne razumemo sadašnji trenutak, već se bavimo suviše prošlošću. Kada bi to neko drugi učinio, on bi odmah bio neko ko ruši međunarodni pravni poredak, ko ruši sve institucije i ko ruši mir u svetu. Ponosan sam na Srbiju danas, koja se ponaša u skladu sa principima međunarodnog javnog prava, koja ume da osudi kršenje međunarodnog javnog prava, nedvosmisleno i jasno. Ali sam ponosan i na Srbiju u kojoj nema ni antizapadnog, niti rusofobnog ponašanja. Kod nas su dobrodošli i Dostojevski, i Šekspir, i Gete, i Hemingvej. To je nešto na šta Srbija može da bude ponosna, pa makar bila i jedna od retkih zemalja u savremenom svetu.

Ovo sam sve rekao ne zato što je iz ovoga moguće izvući pragmatične zahteve delovanja, već da i kao predsednik Republike, baš onako kako to sebi dozvole svi drugi građani Srbije, spasem dušu i kažem šta mi je na srcu. I da ne mislite da to što svi znate ja ne znam. Znam, neretko znam bolje od svih ostalih. Neretko to vidim i osećam bolje od svih ostalih. Ali to ne rešava naš problem i to nijedan od problema u budućnosti neće da reši. Politika vođenja zemlje nije politika želja, već politika mogućeg, politika realnosti.

Ja sam razgovarao sa jednim, od danas najvećim evropskim liderom, sedam sati smo razgovarali i valjda je čovek želeo da me sluša i osetio sam potrebu da ispričam sve što mi je na duši, da izgovorim sve - kako se mi Srbi osećamo kada vidimo šta su nam činili po pitanju Kosova i Metohije i po svim drugim pitanjima na Balkanu. Slušao me je pažljivo taj veliki lider, mnogo umniji od mene, sa mnogo više znanja, veliku zemlju vodi, i negde oko tri ujutru mi je rekao: „Hajde, sada Aleksandre, da presečemo ovo.“ Rekoh, slušam Vas, dragi prijatelju. On je rekao: „Nisam u svemu saglasan sa tobom, ali da kažem da si za 80, možda čak i 9o odsto stvari koje si izgovorio u pravu. I šta ćemo sada? Vodiš jednu zemlju, predsednik si zemlje, dovoljno si pametan da znaš da, bez obzira na nepravde kojih je u svetu mnogo, postoje stvari koje se neće menjati. Ti mišljenje moje zemlje da promeniš ne možeš. Možemo da se kajemo naknadno, ali to nikada nećemo da priznamo, jer veliki to ne priznaju. Za nas suze kajanja i greške ne postoje, one su predviđene za vas, manje zemlje. Ostaje da vidimo šta je to što možeš da uradiš da spasavaš svoju zemlju u budućnosti. Ostaje da se vidi šta je to što možeš da napraviš, da osiguraš budućnost za mlade naraštaje u tvojoj zemlji, šta je to što možeš da prihvatiš kao realnost i šta je to što možemo da napravimo zajedno.“ Ja sam prvi put čuo od nekoga, od zapadnih lidera, da je rekao negde, ne direktno, ali negde je rekao: „U redu, nismo uvek svi mi najsrećniji sa svim što smo činili u prošlosti, ali sa time morate da se pomirite.“ Makar nešto smo dobili, makar neku vrstu ličnog zadovoljenja sam dobio te noći, koja, naravno, za našu zemlju ne znači ništa. Ali, u pravu je taj veliki lider kada je rekao da moramo da budemo posvećeni budućnosti, da moramo da brinemo o budućnosti, da gledamo šta ćemo sa našom decom, jer oni nisu dužni da plaćaju ni dugove naše generacije, ni dugove koje su nam ostavili naši roditelji, ni naši pradedovi niti bilo ko drugi. Njima moramo da ostavimo što je moguće čistiju situaciju za budućnost, da oni ne moraju da razmišljaju sa kim će da ratuju sutra i sa kakvim će sve nestabilnostima i problemima da se suočavaju.

Upravo u skladu sa tim, želim da kažem da se radujem skorom formiranju novog parlamenta, nadam se da će se uskoro završiti sve izborne radnje i čak ne želim da odgovaram onima koji su iznosili besmislene tvrdnje kako sam birao pred kojim parlamentom ću da polažem zakletvu, jer sam postao predsednik 31. maja i ovo je bio jedini dan kada sam mogao da polažem zakletvu. Šta da radite, jer šta god nekada učinio i kako god učinio, nikada neće biti dovoljno dobro ili dovoljno loše da bi svi bili zadovoljni. Formiranje nove Vlade je, rekao bih, od presudnog značaja i imajući u vidu situaciju u kojoj se nalazimo, tešku situaciju, mi već danas svi zajedno moramo da razmišljamo o tome. To ne mogu sam, iako sam neko ko je dobio veliku podršku naroda, već je potrebno Vlada da to radi, a svakako će to raditi ona, koja bude imala puni legitimitet, a ne u tehničkom mandatu, snažnije i jače.

Moramo da se bavimo i novim sankcijama i novim čudima, u kojima opet možemo da budemo oštećeni pa ćemo morati da molimo naše evropske partnere da nam po tom pitanju pomognu, ali to je već pitanje za njih. Upravo u skladu sa tim, očekujem da nova Vlada Srbije bude formirana do kraja jula meseca, a ja ću sa radošću krenuti u intenzivne konsultacije sa predstavnicima svih političkih stranaka u zemlji koje su ušle u narodni parlament, čim bude formiran novi saziv Narodne skupštine Republike Srbije.

Želim da kažem da sam uveren da će nova Vlada prihvatiti neke od saveta i mojih molbi. Verujem da će mandatar doneti odluku da Vlada bude manjinski inkluzivna, da uključimo što je moguće više pripadnika ne samo srpskog naroda, već da u toj Vladi budu i Mađari, i Bošnjaci, da budu u njoj i Hrvati, i Romi, i predstavnici svih nacionalnosti koji žele dobro ovoj zemlji i koji imaju samo jednu otadžbinu ili jednu domovinu, a to je Srbija, koju beskrajno vole baš onako kako je volimo mi i koji ovde planiraju da žive, i oni i njihova deca, baš kao što to planiramo i mi.

Hoću upravo na tome da se zahvalim svim predstavnicima, ja čak ne volim ni da izgovaram u formalno – pravnom smislu, znam da se to tako kaže, predstavnicima nacionalnih manjina, ali rekao bih ljudima, divnim građanima, narodima koji ne pripadaju većinskom narodu, a koji su uvek bili uz Srbiju, pomagali Srbiji i zajedno sa nama delili dobro i zlo i zajedno sa nama rešavali sve muke i probleme sa kojima smo bili suočeni.

Ono što očekujem od naredne Vlade, ali čemu ću se i kao predsednik Republike posebno posvetiti, jeste pod jedan – naš evropski put. I sad izvinite, pošto znam da za tako nešto neću dobiti aplauz, upravo ću zbog toga tome najviše prostora da posvetim. Volim ponekad da se inatim, da budem džangrizav, ponekad kočoperan, ali ne zbog sebe ili zato što mi je to zbog bilo kakvih poena potrebno, naprotiv, na tome se poeni gube, već zato što mislim da činim dobru stvar za Srbiju.

Mi, kada govorimo o Evropi, ona nam služi kao poštapalica, ona nam je postala negde obavezni deo usputnog pominjanja, ali i nešto što najlakše možemo svakoga dana da kritikujemo, napadamo, ali da opet, kada dođe popodne ili veče, razmišljamo kako i koliko ćemo sutra podrške i pomoći da tražimo. Ma koliko da sa pravom kažemo da oni nisu uvek fer prema nama, a ne mislim da su uvek fer prema nama, posebno kada je reč o političkim zahtevima, isto tako ni mi nismo fer prema njima. Lako nam je i lepo da uzimamo novac poreskih obveznika iz Evropske unije i mnogo se dobro osećamo ako ni hvala na to ne kažemo. Lako nam je, lepo, da prihvatamo ono što nam odgovara, ono što nam se dopada, ali nam nije lako i lepo da čujemo reči kritike kada nam se nešto ne sviđa.

Evropska unija ne sme da bude sintagma poštapalica, ona ne sme da bude nešto što je ušlo u rečnik tek onako, već mora da bude naše opredeljenje. Upravo zbog i trgovinske razmene, investicija, ali i zbog toga što želimo da pripadamo tom tipu društva, moraćemo mnogo toga da uradimo i u oblasti vladavine prava, dalje demokratizacije našeg društva, medijskih sloboda i svega drugog. Naravno da preteruju kada govore da ne može da se čuje drugačije mišljenje, naravno da ponekad to koriste za svoje političke potrebe, ali je takođe tačno da i mi uvek možemo bolje, i to ne zbog njih, već zbog nas.

U skladu sa tim, dolazimo do onoga na šta sam se danas zakleo, na Ustav Republike Srbije, dolazimo do ključnog političkog pitanja za nas, a to je pitanje Kosova i Metohije. Povezano sa ukrajinskom krizom pitanje Kosova i Metohije biće još istaknutije i još teže za nas za rešavanje. Šta god vam govorili, sa bilo koje strane, šta god vam rekao bilo ko sa zapada, Kosovo i Metohija biće veća i važnija tema upravo i zbog onoga o čemu je nedavno govorio predsednik Putin.

Oni će vam reći da to nije tako i da Kosovo nije ni slično kao neki drugi primeri u svetu, to će vam ponavljati besomučno. Što vam više to ponavljaju, vi vidite da ih to više muči. Upravo zbog toga ćemo se suočavati. Izvinjavam se što govorim istinu svima, i vama u sali, i njima koji ovo slušaju. Da li stvarno mislite da sam toliko naivan kad mi deset puta kažete da vas se to ne tiče i da vam to nije problem, da meni, političkom veteranu, to pokušate da prodate? Vidim koliko vas to boli. Možete da mislite koliko to onda boli nas, koliko to boli ovu zemlju, koliko to boli srpskog čoveka, koliko to boli svakoga u ovoj zemlji. Svakog dana moramo da slušamo pritiske da biste vi zadovoljili svoje interese, ni jednog sekunda ne razmišljajući o našim interesima. Tu imamo problem i što nemamo baš ni sa kim da razgovaramo u želji da dođemo do kompromisa, u želji da tražimo kompromis.

Takođe, znam da ovo niko ne želi da sluša u Srbiji, ali mi moramo da tražimo kompromis. Mi moramo da se borimo za kompromis. Mi moramo da čuvamo naš narod na Kosovu i Metohiji. Mi moramo da brinemo o životima naših ljudi, naših staraca, njihove dece i njihove dece koji i dalje žive na Kosovu i Metohiji, koji i dalje vole srpsku zastavu, koji i dalje govore srpskim jezikom. Zbog toga moramo da tragamo za kompromisom.

Danas, kada o tome govorimo, i danas ne izvršavaju presude svojih organa da Visokim Dečanima vrate ono što Visokim Dečanima pripada i niko se zbog toga mnogo ne sekira. Imali smo prvi put saopštenje Kvinte koja je iskreno kritikovala stav albanskih vlastodržaca u Prištini da ne dozvole Srbima da se izjasne na izborima za predsednika i za parlament Srbije. To je trajalo pola dana. Dan posle toga mogli su da nastave da rade sve isto što su radili, jer uvek će imati njihovu podršku i niko ne treba da ima bilo kakvih iluzija po tom pitanju.

Onda dolazimo do pitanja koje je sa tim povezano. Na koliko razumevanja mi možemo da naiđemo i na koliko racionalnog prihvatanja naših argumenata možemo da naiđemo kada kažemo - pa, čekajte, vi očekujete od nas da se jednako snažno opredeljujemo protiv Ruske Federacije? Sada, ostavite po strani sve naše tradicionalne odnose, ostavite po strani i sve drugo, što mi nemamo problema u snabdevanju gasom, sigurnosti snabdevanja, što imamo dobre odnose, sve to po strani ostavite, pa kako mislite, ljudi, da, s jedne strane, svakoga dana govorite o teritorijalnom integritetu, o zaštiti teritorijalnog integriteta kao vrhovnom principu međunarodnog javnog prava, a da onda nama kažete – vi, Srbi, zaboravite poštovanje vrhovnog principa međunarodnog javnog prava, ali gledajte da se još gore nego mi, a zbog svega što se u svetu zbiva, odnosite prema Ruskoj Federaciji. I nema problema što oni neće da budu za vas u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija po pitanju vašeg teritorijalnog integriteta, jer dobro je za vas da zaboravite na svoj teritorijalni integritet.

Ja molim samo predstavnike tih zemalja da budu bar malo fer prema Srbiji, pa da kažu – razumemo vašu tešku poziciju, ali, nema problema, mi vas teramo u to. To je jezik koji možemo da razumemo. Ne znači da ćemo da poslušamo, ali to je jezik koji je mnogo manje licemeran nego ovaj koji nam govori o tome da je to pravda, da je to pravično i da je to pošteno, jer da je to pravično, pošteno i da je to pravda, ne biste tako lako razorili teritorijalni integritet i razarali teritorijalni integritet Srbije kao što ste to činili.

Znam ja, na sreću ili žalost, šta je to što se ljudima dopada i opet se vraćam i opet vam ponavljam, ovo sam izgovorio da spasem dušu, da znate da je imam, pošto znam da mnogi misle da je nemam, i da znam ove stvari, uglavnom bolje od većine, da ne kažem slučajno od svih, ali sutra mi moramo da imamo dovoljno goriva, moramo da imamo i dovoljno hrane, moramo da imamo i nove bolnice, moramo da imamo i nove fabrike i moramo da držimo najbolje odnose sa našim zapadnim partnerima i da budemo tvrdo, čvrsto, istrajno i snažno na evropskom putu.

Nova Vlada mora brzo da se formira i zbog toga što je neophodno da se hitno, hitno bavimo predstojećom zimom i snabdevanjem Srbije, pre svega, energentima. Situacija je alarmantna i zato je važno da u najkraćem mogućem roku Vladu formiramo, da bismo mogli da se posvetimo tome, da bismo mogli da izdvojimo veliki novac i da obezbedimo sigurnost za građane Srbije tokom predstojeće zime.

Mi imamo stabilne javne finansije zahvaljujući celoj Vladi, Ministarstvu finansija, Narodnoj banci Srbije, zahvaljujući dobrom radu, stabilnosti, koju smo čuvali sve vreme. Za nas je od velikog značaja da tu stabilnost sačuvamo.

Hrana. Imamo je dovoljno i imaćemo je dovoljno. Svi pokušaji destabilizacije srpskog tržišta propašće zato što mi nikoga ne obmanjujemo. Mi nikoga ne lažemo kada kažemo da imamo dovoljno šećera, ulja, pšenice, suncokreta, kukuruza i svega drugog što je neophodno za normalan i pristojan život.

Veliki su i ključni, suštinski, reformski zadaci pred Srbijom, koji će da bole mnoge - od nove i mnogo ozbiljnije i odgovornije energetske politike, obrazovanja i nauke, koja mora da bude suština, stub napretka Srbije u budućnosti. Tu bih posebno zamolio Vladu da se ne plaši reakcija oko šireg, sveobuhvatnijeg i ubedljivijeg, uverljivijeg uvođenja dualnog obrazovanja u naš obrazovni sistem, jer su svi bežali od toga. Najlakše je čekati samo kada će sledeća plata i koliko Ministarstvo finansija može da obezbedi para, a da pri tome ne vidimo koliko zaostajemo za Nemačkom, Austrijom, Švajcarskom i koliko, u stvari, nismo spremni sebe da menjamo, ali smo spremni sve druge da menjamo.

Nastavićemo, jer država mora da nastavi sa ulaganjem u zdravstvo, jer zdravstvo postaje jedan od stubova kako razvoja, tako i opstanka naše nacije. Dalja digitalizacija, razvoj robotike, veštačke inteligencije, ali i briga o klimatskim promenama i zaštiti životne sredine. Imamo mnogo partnera, od Norvežana do EU, do SAD, sa kojima smo ušli u značajne projekte iz pitanja energetske sigurnosti, bezbednosti, kao i zaštite životne sredine, a koje treba produbiti.

Što se tiče pitanja naše vojske, kao vrhovni komandant trudiću se da naša vojska, svojim uticajem, bude snažnija, da bude garant bezbednosti, mira, sigurnosti i stabilnosti. Slušali smo prethodnih meseci bezbroj puta kako će Srbija, tobože, nekoga da napadne, kako će srpska vojska nekoga da ugrožava. Lagali su danima, nedeljama, koliko već traje ova kriza u Ukrajini, devedeset šest dana. Devedeset šest dana, svakoga dana ste po stotinu puta i na stotinu mesta mogli da pročitate te laži. I posle devedeset šest dana niko nam još nije rekao izvinite. Niko nam još nije rekao - izvinite što smo lagali od prvog dana. I hvala Srbiji što se ponaša kao stub stabilnosti i što nikada nikoga nije ugrozila, i što nikada ništa ni od koga nije tražila, osim što je tražila da bude svoja na svome, da ima pravo da čuva svoju slobodu, svoje nebo i svoju zemlju, sama, bez ičije pomoći.

Srbija će, uveren sam, dragi prijatelji, čuvati ljubomorno svoju vojnu neutralnost. Mi nismo politički neutralni. Mi se nalazimo na evropskom putu i znamo svoje obaveze, ali svoju vojnu neutralnost mi moramo da čuvamo. Svuda oko nas su ili NATO zemlje ili teritorije na kojima se nalazi NATO. Ne postoji ni jedna teritorija, entitet, zemlja do Srbije, pored Srbije, koja nije u NATO. Srbija je kao malo ostrvo i neki obično to govore ili navode kao problem. Ali da vam kažem, šta je problem u tome što verujete svom narodu, što verujete junačkom genu svojih građana da smo bili i da ćemo biti u stanju da čuvamo svoju zemlju i da ne želimo da pripadamo bilo kojem vojnom bloku, da želimo samo da imamo pravo da čuvamo svoje granice, da čuvamo svoju zemlju, da imamo svoje vojnike i da štitimo svoje nebo? I Srbija ima danas i finansijski više snage da sačuva svoju zemlju nego što je imala ranije. I Srbija danas više nikome ne bi bila lak plen kao što smo, nažalost, uprkos našem velikom srcu, bili lak plen 1999. godine.

I to je nešto na šta sam ponosan. Dakle, nikoga ne napadamo, nikoga ne ugrožavamo, ali vam garantujem jednu stvar, a to je da se niko neće drznuti i niko, onako lako kako je nekada krenuo, zadovoljavajući svoje geopolitičke interese, više neće smeti da krene na Srbiju, ne zato što nas neko voli ili ne voli i ne samo zato što danas nema takve interese, kao što je imao nekada, već zato što je Srbija snažnija. A snažnija je zahvaljujući narodu i građanima Srbije koji su ulagali u svoju vojsku, koji su verovali u svoju vojsku i koji znaju da je put neutralnosti, put u budućnost za Republiku Srbiju i za naše građane.

Ono što je takođe važno, to je da plate i penzije će da rastu, inflacija ne sme da pojede. Uvezena inflacija, najvećim delom uvezena inflacija, ne sme da pojede njihova primanja, jer smo se borili za bolji životni standard građana i Vlada će po tom pitanju morati naporno da radi i penzije da prate plate.

I ono što je takođe važno, i bez čega nama nema budućnosti, a o čemu svi pričamo, da se malo našalim na naš račun. Mi, svi, kada odemo na televiziju, svi, svi mi predsednici, premijeri, ministri, svi analitičari, svi kritičari, svi, ko god se pojavi negde, uvek ode pa kaže: „Eto, selo nam je pusto“. Hajde, vrati se u selo. Hajde, otiđi u selo. Na kraju shvatite da nam je mnogo lepo u gradovima. Živimo u gradovima, normalno. U celoj Evropi, u celom svetu je takav trend i neće se promeniti. I nisu ljudi koji žive u gradu lošiji od onih koji žive u selu i obrnuto, nisu ljudi koji žive u selu lošiji od onih koji žive u gradu. I uz sve naše napore, i uz sve to što smo učinili, teško ćemo uspeti da promenimo taj trend.

A onda sa iste strane slušate o tome kako i koliko dece imamo, nedovoljno je dece, nemamo kome da ostavimo zemlju. A onda, šta god da kažete po tom pitanju, bićete predmet kritike, jer će vam reći da ste nekoga uvredili zato što želite da podstičete natalitetnu ili pronatalitetnu politiku, zato što ste nekom neko pravo uskratili. Ne ljutite se. Mi danas imamo mnogo više i popularnije su nam i televizijske emisije i novinski članci o kućnim ljubimcima, nego o deci.

Izvinite što ovo moram ja da vam kažem kao predsednik Srbije, izvinite što niko drugi nema hrabrosti da to kaže, jer zna da će da bude linčovan. Ja sam stotinama puta linčovan i nemam problem sa tim. Divini su kućni ljubimci. I pas, i mačka, i papagaj, i konji, ko ih ima na selu, divni, svakog od njih volite na svoj način, ali ljudi mi ne možemo da preživimo, nama budućnosti nema ako ne budemo imali više dece. Nema nam budućnosti, možete da govorite šta hoćete, neće nam opstati zemlja.

Zato, očekujem od Vlade da nastavi sa merama podsticanja nataliteta. I to nije uvreda za bilo koga. Postoje ljudi koji ne mogu da imaju decu, postoje ljudi čiji je izbor da ne žele da imaju decu, ali mi, kao društvo i država, moramo da se pobrinemo da imamo one koji će da produže život državi. Država bez građana ne može da postoji.

I vraćam se ponovo, još ću nekoliko reči o komšijama i o onome što nam je činiti.

Za nas je veoma važno to što smo postigli u prethodnom periodu. Sa našim mađarskim prijateljima imamo najbliže i najbolje moguće odnose, govorim sa mađarskom državom, najbliže, istorijski najbliže odnose, i to je nešto što moramo da čuvamo i da gajimo. Imamo veoma dobre odnose i sa Rumunijom i Bugarskom, u širem regionu i sa Grčkom i Turskom. Imamo, zahvaljujući inicijativi Otvoreni Balkan, za koju ću se svim srcem zalagati i boriti, verovatno najbolje u istoriji odnose sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Posebno bih se zahvalio i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Njegovoj svetosti patrijarhu Porfiriju na izuzetnom mudrim odlukama koje je doneo i time dodatno doprineo prijateljstvu i bratstvu koje imamo sa makedonskim narodom. To je nešto o čemu će istorija, Vaša svetosti, da sudi, a ne dnevni izveštaj.

Zahvaljujući Vama i zahvaljujući politici koju smo vodili, danas je Srbija najpopularnija zemlja u Severnoj Makedoniji, kod njihovog stanovništva, mi danas ih osećamo kao braću i nemamo ni jedan problem u tim odnosima i to je velika stvar koju smo uspeli da napravimo.

Sa Albanijom odnosi su nam sve bolji, sve snažniji, sve jači. Ono gde ćemo morati mnogo pažnje da posvetimo, to su naši odnosi sa Zagrebom, sa Hrvatskom, da pokušamo da mnogo toga izmenimo, da se saglasimo konačno da ni na šta iz prošlosti ne gledamo na isti način, da su nam pogledi u prošlost drugačiji, različiti, ali da pokušamo da pronađemo iste naočare i iste dvoglede za budućnost, i da vidimo šta je to što možemo zajednički da uradimo. Vrata Beograda i kapije, i vrata Predsedništva, biće uvek otvorena za dobar dijalog i razgovor sa Zagrebom. Isto očekujem i sa političkim Sarajevom, ali oni moraju da znaju da ćemo mi uvek štititi interese međunarodnog javnog prava, to su interesi Srbije, poštovanje Dejtonskog sporazuma, poštovanje Ustava BiH, integriteta BiH, ali da ćemo uvek tražiti da nema menjanja Dejtonskog sporazuma bez saglasnosti sva tri naroda i da ćemo, razumljivo, biti uz Republiku Srpsku, dalje razvijati naše odnose, kad god možemo i ako možemo pomagati Republici Srpskoj i toga se ne stidimo, i nikoga zbog toga ne ugrožavamo, jer ćemo se truditi da svima uvek i u svakom trenutku pružimo ruku podrške, ruku zajedništva i ruku pomoći.

Nekada se govorilo, moj otac je poreklom sa druge strane Drine, ja sam nekako slučajno u Beogradu rođen, pa Srbi sa one strane Drine su uvek govorili da nikada ljudi u Srbiji ne mogu da razumeju koliko Republika Srpska voli Srbiju. Ja bih danas rekao, posebno našim gostima iz Republike Srpske, da oni ne treba da sumnjaju koliko ljudi u Srbiji voli Republiku Srpsku i da to nije ništa manje od onoga koliko Republika Srpska voli Srbiju.

Ono što je za nas važno, to je da sa Bošnjacima, uprkos svim političkim razlikama, uprkos tome da neko ponekad i ne želi da prihvati ispruženu ruku, da gradimo dobre, prijateljske i bliske odnose. To moramo da radimo i zbog velikog broja Bošnjaka koji žive u našoj zemlji. Događaji iz Priboja više nikada ne smeju da se ponove.

Reći ću vam samo jednu stvar iz koje najbolje vidite koliko ti ljudi vole svoju zemlju. Mi smo posle 37 godina, kao što smo uspeli posle mnogo decenija da izgradimo mreže autoputeva, pruga, bolnica, fabrika, mi smo posle 37 godina uspeli da donesemo dve zlatne medalje sa Evropskog prvenstva u boksu, ali jednu medalju nismo uspeli da donesemo.

Reč je o jednom Prijepoljcu, Mamić ili Memić, neće se naljutiti, Bošnjak je, koji se tako žestoko borio za Srbiju, tako svim srcem, u Jerevanu je bilo to takmičenje, da bih voleo da ste to mogli da vidite. I kad god bi donosio medalju, ogrnuo bi zastavu Srbije sa ponosom. Mi treba da budemo ponosni na našu bošnjačku braću i na sve one koji se bore za ovu zemlju i da zajedno sa njima gradimo tu budućnost. Sad bih ja, onako srpski dodao, da začinim, jer mi bez toga ne možemo, bez teorija zavere kod nas Srba ne može, opljačkale ga sudije u borbi za medalju, preglasavanjem doneli odluku da je izgubio taj meč.

Mi ne možemo da menjamo čitav svet, možemo samo da ga prihvatimo takvog kakav jeste i da tražimo svoje mesto u njemu. Ono što možemo, ono što hoćemo da nastavimo, jeste da menjamo sebe, da gradimo svoju zemlju, u svakom smislu da je gradimo, u svakoj oblasti nauke, obrazovanja, zdravlja, ekonomije, infrastrukture, sporta, kulture.

Dizaćemo i građevine, jer one, po Ivi Andriću, ne menjaju samo izgled i značaj kraja u kome se nalaze, nego imaju duboke biološke veze sa narodom koji se njima služi. Između građevina i ljudskog naselja postoji prisna i nevidljiva veza, jedna složena i nejasna, ali stalna razmena međusobnih uticaja. Narod preko podviga svojih pojedinaca stvara građevine na sliku i priliku svojih najdubljih, često nesvesnih težnji i osobina, a te građevine polako i stalno utiču na karakter i navike naroda. Postajemo bolji, rekao nam je veliki pisac, gradeći sebe i svoju zemlju. To se ne odnosi samo na strukturalne građevine, već na sve ono što smo gradili i na sve ono što te tek treba da izgradimo. To je onaj ključni cilj kojem ću posvetiti ovaj mandat, moj poslednji, da kada odem sa ovog mesta, znam da je Srbija bolja zemlja nego što je bila kada sam na njega došao. Nema žrtve koju neću zarad tog cilja da podnesem i nema stvari koju neću da uradim, truda na koji neću biti spreman. Zato što sa idealima nema kompromisa i to je jedina stvar sa kojom kompromisa nema. Sve ostalo je kompromisima podležno i kompromis je jedna lepa, a ne ružna reč. Na kraju, to je upravo zato što je i moj jedini ideal Srbija.

Stavljajući ruku na Ustav Republike Srbije i Miroslavljevo jevanđelje, preuzimam na sebe breme velike odgovornosti. To nije samo odgovornost prema ovoj generaciji građana Srbije, već i prema svojim velikim prethodnicima, a posebno prema pokolenjima koja tek slede. Veliki Njegoš kaže: pokolenja dela sude.

Živim u uverenju da će naša politika odoleti sudu vremena i da će buduća pokolenja, lišena emocija koje direktni učesnici i savremenici uvek i neizbežno imaju, sa bezbedne istorijske distance naše vreme objektivno oceniti kao vreme stabilizacije i uzleta Srbije.

Pre nego što završim, dragi prijatelji, hoću da se zahvalim svima. Hoću i vama ovde, iz ovog saziva parlamenta ili starog saziva parlamenta, jer vi ste doneli velike i važne promene za Srbiju. Vi ste ti koji ste se usudili da kažete – nećemo svu vlast u svojim rukama, hoćemo nezavisno pravosuđe. Bili ste jedini koji ste to smeli da kažete i napravite. Vi ste donosili najvažnije zakone, da spasavamo narod u vreme Kovida. Vi ste donosili najvažnije mere kada je trebalo Srbiju finansijski zaštiti i sačuvati. Mnogo toga dobrog uradili ste za naš narod i građane. Istorija je ta koja će da sudi, a ne neko na dnevnom nivou.

Hoću da se zahvalim svim bivšim predsednicima Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, koji su pružili ogroman doprinos napretku naše zemlje, koji znaju šta je država, koji svojim prisustvom i danas pokazuju da onaj ko zna jednom šta je država, nikada ne zaboravlja šta mu je dužnost i ne zaboravlja šta je država i uvek se drži osnovnih principa, da država i interesi države moraju da budu važniji od ličnih interesa. Zato hvala vama svima što ste danas ovde i beskrajno poštovanje moje imate za sve ono što ste činili za našu zemlju.

Hoću vama, poštovani prijatelji iz Republike Srpske da se zahvalim. Sa vama sam, Željka, Mile, mnogo toga radio u prethodnih pet godina, mnogo toga dobrog, čini mi se, učinili smo za naš narod. Sigurno je da smo pravili i greške. Hvala vam na tome što ste trpeli ponekad i moje drugačije stavove, što ste bili u stanju da razumete da ne moramo po svakom pitanju da imamo isto mišljenje, ali smo znali šta nam je cilj, a to je dobro za naš srpski narod i to uvek dobro za Republiku Srbiju i Republiku Srpsku.

Hvala vam što ste me trpeli. Vama hvala, Vaša svetosti, što ste uvek uz naš narod, što ste uvek tu da podelimo i dobro i zlo.

Hoću da iskoristim priliku da se zahvalim mojoj porodici kojoj nije bilo lako u prethodnih pet godina. Ne želim da kukumavčim, jer joj neće biti lakše ni u narednih pet godina, samo hoću da kažem Danilu, Milici i Vukanu da ih beskrajno volim i da tata ništa bez njih ne bi mogao.

Zbog svega navedenog, moliću se Bogu na isti način kako je to činila predivna Rebeka Vest dok su nacističke bombe padale na njenu domovinu: Gospode, dopusti mi da se držim srpski! Neka živi Srbija!"

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas centralnoj manifestaciji posvećenoj obeležavanju Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave na Savskom trgu. 

 "Vaša Svetosti,poštovani člane predsedništva Bosne i Hercegovine gospodine Dodik,uvažena predsednice Republike Srpske gospođo Cvijanović, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Dačiću, uvažena predsednice Vlade Republike Srbije gospođo Brnabić, Vaše ekselencije, časni oci, dragi prijatelji,

 Kralj Petar Prvi Karađorđević, uručio je juna i novembra 1911.  godine 51 pukovsku zastavu svojoj vojsci.
 

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković, danas je prilikom potpisivanja ugovora o donaciji 30.000 antikovid vakcina Namibiji sa šeficom diplomatije te zemlje Netumbo Nandi-Ndaitvom, poručio da naša zemlja namerava da nastavi učvršćivanje političke saradnje sa Namibijom i drugim državama afričkog kontinenta.

 Ta saradnja, prema rečima šefa srpske diplomatije, i u budućnosti će počivati na uvažavanju pozicija Afričke unije o međunarodnim pitanjima, kao i poštovanju nezavisnosti, suvereniteta, teritorijalne celovitosti i principa nemešanja u unutrašnja pitanja drugih zemalja.

 „To je bio i ostao jedini način za uspostavljanje i očuvanje prijateljskih odnosa među državama i narodima i zato Srbija visoko ceni podršku koju u očuvanju svog jedinstva i integriteta dobija od Namibije“, rekao je Selaković.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas sa predsednikom Namibije Hajgom Geingobom i konstatovao da naše dve zemlje veže tradicionalno prijateljstvo i uzajamna podrška.

Šef srpske diplomatije je tom prilikom istakao da je Srbija zainteresovana za svestrano unapređenje političkog dijaloga kroz razmenu poseta na visokom nivou.

Selaković je izrazio zahvalnost na podršci Namibije teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije, istakavši da dve države imaju obostrani interes da sarađuju na multilateralnom planu.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio je da Zimbabve i Zambija pridaju veliku važnost odnosima sa Srbijom i pružaju joj podršku u odbrani njenog teritorijalnog integriteta i suvereniteta, a zainteresovani su i za produbljivanje i političke i ekonomske saradnje sa našom zemljom.

Sumirajući rezultate prvog dana posete jugu Afrike, tokom koje je uručio vakcine protiv virusa korona, kao donaciju Srbije, Selaković je rekao da podrška Zimbabvea našim ključnim nacionalnim i državnim interesima traje već 30 godina.

Ministar je preneo da je sam doček delegacije Srbije u Zimbabveu dokaz toga, i naveo da su na aerodromu bili ministar spoljnih poslova, ministar lokalne samouprave i državne uprave, ali i zamenik ministra zdravlja Zimbabvea, ključni predstavnici države za sprovođenje borbe protiv Kovida-19.

 Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je danas, sumirajući rezultate posete Africi, tokom koje je obišao Keniju, Zimbabve, Zambiju, Namibiju i Angolu, da je Srbija u tom delu sveta prepoznata kao prijateljska zemlja, i da postoji opšte raspoloženje da se na osnovama tradicionalno bliskih odnosa, uspostavljenih još u vreme nekadašnje Jugoslavije, veze obnove i unaprede.

 Selaković je istakao da je od afričkih prijatelja dobio jasne poruke podrške našem nacionalnom interesu i očuvanju našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta, jer Srbija sa tim zemljama deli iste vrednosti.

 „Kako da ne budem zadovoljan time što naša Srbija, koja je pre samo sedam godina bila na ivici ekonomske propasti, danas poklanja vakcine svojim afričkim prijateljima. To je veliki uspeh za nas, a reakcije naših prijatelja su ozbiljno priznanje za na naše državno rukovodstvo, za predsednika Vučića i Vladu Srbije, za sve ono što smo uspeli da uradimo da bismo došli u ovu situaciju“, rekao je Selaković.

 Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković i ministar inostranih poslova Zimbabvea Frederik Šava potpisali su danas ugovor o donaciji 30.000 vakcina protiv virusa korona, a iz Srbije toj Afričkoj državi stiže i pomoć od 65 tona prehrambenih proizvoda.

 Ministar Selaković je, nakon ceremonije potpisivanja ugovora, preneo građanima Zimbabvea i zvaničnicima te države pozdrave predsednika Aleksandra Vučića i naroda Srbije.

 „Iskrenost i toplina ovih pozdrava odražavaju našu bliskost i međusobno razumevanje kao predstavnika slobodoljubivih nacija“, rakao je Selaković, podsetivši da Srbija i Zimbabve imaju decenijama duge prijateljske odnose.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković doputovao je večeras u Zimbabve, gde započinje posetu grupi afričkih zemalja kojima je Srbija donirala vakcine protiv virusa korona.

Šefa srpske diplomatije su na aerodromu u Harareu dočekali ministar inostranih poslova Frederik Šava i ministar lokalne samouprave i javnih poslova Džuli Mojo. Ministar Selaković će sutra sa svojim kolegom Frederik Šavom potpisati ugovor o donaciji 30.000 vakcina protiv virusa korona, a Srbija će Zimbabveu, osim vakcina, donirati i 65 tona prehrambenih proizvoda.

Predsednik Repulike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“ i poručio da Srbija pamti!

„Danas, kada ponovo podsećamo sebe na ono što se dogodilo avgusta 1995. godine, na užasan pogrom, proterivanje više od 250 hiljada Srba, na egzodus i etničko čišćenje, mi, istovremeno, i konačno, podsećamo sebe na to ko smo, šta smo, odakle smo i kuda idemo. Hvala vam svima što smo večeras svi zajedno i što pokazujemo koliko volimo svoj narod“, rekao je predsednik Vučić i dodao da nećemo zaboraviti sve ono kroz šta su Krajišnici morali da prođu.

 „Za nas to nisu samo strašne brojke stradalih“, poručio je predsednik Vučić i naglasio da Srbija neće zaboraviti.

 „Nikada kao danas se nije prekrajala istorija. Zato hoću da sve nas podsetim ne samo na ono šta su drugi nama činili, ne želeći da postojimo, već i na ono što smo sami sebi činili, baš kao da ne želimo da postojimo“, kazao je predsednik i napomenuo da nikada više ne sme da se ponovi da Srbija zaboravi svoje tihe heroje.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković razgovarao je u Lusaki sa potpredsednicom Vlade i ministarkom inostranih poslova Namibije Netumbo Nandi-Ndaitvom.

Selaković je konstatovao da Srbiju i Namibiju vežu tradicionalno prijateljski odnosi koji datiraju još iz vremena borbe namibijskog naroda za oslobođenje.

Ministar je poručio da je Srbija opredeljena za jačanje političkog dijaloga i razmenu poseta na visokom i najvišem nivou i, s tim u vezi, razgovarano je o pripremama za realizaciju posete predsednika Namibije našoj zemlji do kraja godine.

Šef srpske diplomatije zahvalio je na principijelnoj poziciji Namibije po pitanju Kosova i Metohije i podršci koju nam pruža u međunarodnim organizacijama.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se u Lusaki sa ministarkom inostranih poslova Kraljevine Lesoto Matsepo Ramakoe.

Sagovornici su razgovarali o unapređenju ukupnih odnosa dve države, naročito ekonomskih. Saglasili su se da saradnja u oblasti poljoprivrede ima najviše potencijala. 

Govoreći o intenziviranju političkog dijaloga i razmeni poseta na visokom i najvišem nivou, šef srpske diplomatije pozvao je ministarku da poseti Srbiju.

Ministar je zahvalio Lesotu na podršci teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije i poziciji po pitanju Kosova i Metohije.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je da je mnogobrojne afričke lidere informisao o situaciji u Srbiji, postignutom ekonomskom napretku, ali i uspešnoj borbi naše zemlje protiv korona virusa.

Selaković koji je, kao izaslanik predsednika Srbije, prisustvovao sahrani prvog predsednika Zambije Keneta Kaunde, imao je priliku da se, tokom dvodnevnog boravka u Lusaki, sretne i razgovara sa mnogim visokim zvaničnicima afričkih zemalja.

Ministar je razgovarao sa predsednicima Južnoafričke Republike, Namibije, Bocvane, Malavija, Mozambika, Kenije, Gane, izaslanicom predsednika DR Kongo, kao i ministrima spoljnih poslova Namibije i Lesota.

Posebno je naglasio da su svi sagovornici iskazali veliko poštovanje prema Srbiji i predsedniku Vučiću. Takođe, istakao je da su svi poručili da je Srbija poželjan partner i izrazili želju i spremnost da dođu u Srbiju i sretnu se sa našim predsednikom.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković prisustvovao je danas u Lusaki, kao izaslanik predsednika Srbije Aleksandra Vučića, sahrani prvog predsednika Zambije Keneta Kaunde, koji je na čelu te afričke države bio od 1964. do 1991. godine.

Ministar Selaković je, obraćajući se građanima Zambije i afričkim državnicima koji danas odaju poštu preminulom, istakao da je predsednik Kenet Kaunda pripadao je naraštaju velikih ljudi, koji su mnogim narodima podarili slobodu i nezavisnost.

„Srpski narod je prema ponosnom narodu Zambije, i ocu njene nezavisnosti kroz čitavu istoriju naših odnosa gajio veliko prijateljstvo. Građani Srbije su ponosni što su, u vreme socijalističke Jugoslavije koju je predvodio predsednik Tito, u okviru Pokreta nesvrstanih sarađivali sa predsednikom Kaundom na izgradnji pravednijeg, slobodnijeg i humanijeg sveta. Mi do danas ostajemo odani tim vrednostima“, rekao je Selaković.

Šef srpske diplomatije poručio je da obični ljudi umiru, a sa njima i njihovo neveliko delo, ali da delo divova poput predsednika Kaunde nikada ne umire, jer nastavlja da živi u duhu naroda i ostaje trajni legat i putokaz potomstvu.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković imao je danas u Lusaki više susreta sa zvaničnicima afričkih država, koji su u Zambiju došli kako bi prisustvovali sahrani političkog tvorca nezavisnosti i prvog predsednika te države Keneta Kaunde.

Selaković je najpre, uoči početka državne sahrane na stadionu u Lusaki, izrazio saučešće predsedniku Zambije Edgaru Čagvi Lungu, a potom je obavio i razgovore sa visokim zvaničnicima afričkih država i predstavnicima multilateralnih organizacija.

Ministar Selaković razgovarao je, između ostalih, sa predsednicima Južnoafričke Republike Sirilom Ramafosom, Gane Nanom Akufo-Adom, Mozambika Filipeom Njusijem, Namibije Hageom Gejngobom, Bocvane Mogvecijem Masisijem, Kenije Uhuruom Kenjatom i Malavija Lazarusom Čakverom. Selaković se susreo i sa premijerom Lesotoa Moekecijem Madžorom, predsednikom Parlamenta Etiopije Tageseom Čafom, predsedavajućim Komisije Afričke unije Musom Fakijem Mahamatom, generalnom sekretarkom Komonvelta Patrišom Skotland.

 
Procenjuje se da se oko 3 miliona ljudi iz Srbije nalazi u dijaspori, od čega je 30.000 ljudi iz istočne Srbije.

U Srbiju godišnje putem novčanih doznaka stiže u proseku oko 3 milijarde EUR iz dijaspore. U drugim zemljama je obično odnos doznaka i investicija 50%:50%, dok je u Srbiji je taj odnos 90%:10%. To jasno pokazuje da su investicije iz dijaspore neiskorišćen potencijal u Srbiji.
 
Ulaganja povratnika u biznis su značajna ne samo zbog novih radnih mesta već i zbog prenosa znanja i tehnologija, pristupa globalnom tržištu i mreži znanja i inovacija.

RARIS pokušava da pomogne dijaspori koja želi da počne poslovanje u istočnoj Srbiji i zato je kreirao Platformu Dijaspora Biznis info - RARIS http://dijasporabiznisinfo.raris.org/. Na Platformi se mogu informisati o uslovima, mogućnostima i  prednostima za osnivanje i vođenja biznisa u istočnoj Srbiji, odnosno Srbiji.
 
RARIS je počeo sa predstavljanjem uspešnih investicija povratnika iz dijaspore kako bi na praktičnim primerima ohrabrili našu dijasporu da aktivnije razmišlja o poslovnim mogućnostima u domovini.

Neke primere možete pogledati na: https://www.raris.org/index.php/primeri-dobre-prakse
U narednom periodu ćemo predstaviti dodatne primere investicija povratnika iz dijaspore.

Da bi bili u toku sa poslovnim mogućnostima i primerima uspešnih povratnika zapratite Facebook stranicu Platforme Dijaspora Biznis info – RARIS klikom na link: http://skr.rs/Pot  i učlanite se u Viber zajednicu Dijaspora Biznis Info - RARIS koju možete pronaći u pretraživaču Vibera, a koju RARIS razvija u saradnji sa Rakuten Viberom.
 

Molimo vas da ovu informaciju prosledite vašima u dijaspori !
 

Za dodatne informacije se javite se RARIS-u na telefon 019/426-376 ili pišite na dijasporabiznisinfo@raris.org
 

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković uputio je čestitku povodom obeležavanja Dana Afrike u kojoj je poželeo prosperitet i blagostanje svim afričkim zemljama i narodima.

 Selaković je podsetio da se u Srbiji od 2017. godine 25. maj obeležava kao Dan prijateljstva sa narodima Afrike i da je time naša zemlja pokazala želju da neguje i brižljivo gradi saradnju sa afričkim zemljama.

 U čestitki se navodi da je Srbija istinski posvećena razvoju svestranih odnosa sa afričkim zemljama sa kojima je povezuje tradicionalno prijateljstvo koje datira još iz perioda SFRJ i dodaje se da se ti odnosi temelje na principima zajedništva, uzajamnog razumevanja i podrške, ali i saradnje i solidarnosti.

 Ministar je u čestitki podvukao opredeljenje Srbije za intenziviranje političkih, ekonomskih, kulturnih i obrazovnih veza sa afričkim zemljama, posebno ističući višegodišnji program stipendija za mlade iz afričkih zemalja za studiranje na univerzitetima u Srbiji koji se nastavlja i ove godine

* Ako jedan od datuma kada se praznuju državni praznici Republike Srbije padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana.

** Prema mišljenju Ministarstva za rad, zapošljavanjе, boračka i socijalna pitanja, usled praznovanja drugog dana Vaskrsa u ponedeljak 3. maja, drugi dan Praznika rada (koji pada u nedelju 2. maja) se prenosi na prvi naredni radni dan, utorak - 4. maj.

Program za povezivanje za srpskom dijasporom "Tačka povratka", uz podršku Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Republike Srbije, obezbedio je poseban termin za vakcinaciju srpskih državljana iz dijaspore.

Državljani Srbije koji žive u inostranstvu moći će da se vakcinišu 15. maja u Beogradu, a prijave za imunizaciju dostupne su na sajtu udruženja Tačka povratka  https://tackapovratka.rs/poziv-za-vakcinaciju-dijaspore/

Prijave su otvorene do petka, 30. aprila u 23.59 časova i svako ko se prijavi dobiće potvrdu o terminu vakcinacije kao i o tačnom vremenu kada treba da se pojavi na Beogradskom sajmu.

Državljani Srbije iz dijaspore moći će da biraju između vakcina „Fajzer", „Sinofarm" i „Sputnjik Ve", dok će drugu dozu primiti na Beogradskom sajmu 5. juna.

Poziv se odnosi isključivo na državljane Srbije koji žive u inostranstvu.

Vest je objavljena na sajtu MSP https://www.mfa.gov.rs/mediji/vesti/vakcinacija-drzavljana-srbije-iz-dijaspore-15-maja-u-beogradu

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas putem video linka sa predstavnicima delegacije Međunarodnog monetarnog fonda koju predvodi šef Misije, Jan Kejs Martejn. Sagovornici su zaključili da osnovni cilj Srbije ostaje da sačuva teško stečenu reputaciju fiskalno sigurne zemlje, kao i da nadstavi sa odgovornom fiskalnom politikom kako o dug ne bi prešao nivo od 60 odsto BDP-a, čime Srbija odlučno nastavlja da radi na daljem rastu ekonomije.

Tokom razgovora, predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn posebno su se osvrnuli na mere podsticaja i usvojena tri paketa mera za pomoć privredi i građanima, kojima je očuvana makroekonomska stabilnost i čak postignuta veća stopa zaposlenosti. Martejn je pozdravio odgovornu ekonomsku politiku Srbije i uspešno upravljanje krizom tokom pandemije.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas regionalnog direktora Svetske zdravstvene organizacije za Evropu dr Hansa Klugea, sa kojim je razgovarao o saradnji u borbi protiv pandemije Kovid-19, kao i o saradnji na unapređenju zdravstvene zaštite u našoj zemlji i drugim zajedničkim aktivnostima.

Predsednik Vučić je zahvalio dr Klugeu na ličnom angažovanju i podršci tokom aktuelne pandemije, posebno na tehničkoj pomoći i ekspertizi. Ovom prilikom upoznao je zvaničnika SZO sa rezultatima imunizacije u Srbiji i planovima kako da se vakcina obezbedi svim građanima koji budu želeli da je prime.

Dr Kluge je čestitao predsedniku Vučiću na liderstvu i ličnom zalaganju da obezbedi vakcine. On je naglasio da se Srbija dobrom strategijom imunizacije svrstala među globalne lidere, postavši pritom i primer humanosti i solidarnosti omogućavanjem vakcinacije starijima u ruralnim sredinama, stranim državljanima i doniranjem vakcina drugim zemljama.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa regionalnim direktorom Svetske zdravstvene organizacije za Evropu Hansom Klugeom o epidemiološkoj situaciji i toku imunizacije građana u Srbiji.

Brnabić je iskazala zahvalnost na saradnji u borbi protiv pandemije, tehničkoj pomoći i ekspertizi, ističući da je za našu zemlju veoma značajna podrška ove organizacije.

Ona je obavestila direktora SZO za Evropu o toku imunizacije građana u Srbiji, izrazivši uverenje da ćemo, zahvaljujući velikom broju vakcinisanih, uspeti da stvorimo kolektivni imunitet i vratimo se u normalne tokove života.

Kluge je proces imunizacije u Srbiji ocenio kao impresivan, i dodao da je Srbija donela dobru odluku da građanima ponudi sve dostupne vakcine koje se koriste u borbi protiv virusa korona.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković upozorio je, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, da politički ekstremizam među Albancima na KiM ne gubi na snazi, već da naprotiv, postaje sve jači.

 Selaković je, na sednici na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, podsetio da obaveza formiranja Zajednice srpskih opština nije ispunjena već 2.917 dana i da se zapravo, 19. aprila navršava punih osam godina otkako je postignut dogovor u Briselu, a da Priština i dalje odbija da ispuni svoju obavezu i omogući formiranje ZSO.

 Ministar je podsetio i da je sadašnji predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini više puta pretio ujedinjenjem samoproglašenog Kosova i Albanije, kao i da mu je dijalog sa Beogradom nisko na listi prioriteta.

 Kako je ukazao, krajnje je vreme da albanski lideri u Prištini pokažu odgovornost u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i iskrenu posvećenost postizanju kompromisnog rešenja i izgradnji međusobnog poverenja.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković večeras je konstatovao da Priština uporno istrajava u kampanji mržnje protiv srpskog naroda, što se najdrastičnije vidi u neargumentovanim optužbama za masovna silovanja i genocid. 

Selaković je, na sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, istakao da su očigledni napori privremenih institucija na KiM da stvore narativ o masovnim silovanjima Albanki, te da se za tu svrhu koriste propagandni metodi i laži.

„Jasno je da je žrtava bilo na svim stranama u sukobu, kao i da naša strana raspolaže dokazima o brojnim srpskim žrtvama. Ali preduslov za ostvarivanje zaštite prava koje ima svaka pojedinačna žrtva jeste racionalan i argumentovan pristup“, kazao je Selaković, odgovarajući na klevete predstavnice Prištine.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obratio se povodom obeležavanja Dana sećanja na stradale u NATO agresiji.

„Vaša svetosti, poštovani predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovani predsednici Narodnih skupština Republike Srbije i Republike Srpske, poštovani predsednici vlada Republike Srbije i Republike Srpske, uvaženi ministri obeju vlada, dragi gosti i prijatelji, predstavnici srpskog naroda iz Crne Gore, Severne Makedonije, Hrvatske, hvala vam što smo i večeras svi zajedno i što je srpski duh nesalomiv i nepobediv.

Jedno dete dnevno i malo više od toga. To je ona najteža, namučnija i najbolnija brojka NATO agresije iz 1999. godine. Ubijeno, zaustavljeno, bez ikakve svoje krivice, nikakav  greh nisu počinili, bez prava na odbranu, i bez prava na pravdu, bez prava na život.

Niko nikada nije odgovarao za ovaj zločin, zločin veći od zločina. Niko za 2500 ubijenih civila, ali i vojnika i policajaca koji su krivi samo zato što su čuvali, štitili sebe i svoja ognjišta. Niko nikada nije odgovarao za više od 6000 ranjenih.

Objasniti to, ni danas, 22 godine posle agresije, nije moguće, ne postoji, i pored sveg truda, univerzalno opravdanje, nema razloga, nema smisla, a ostala su samo, kao večni greh, imena.

Republika Srbija, kao pridružena članica Frankofonije, zajedno sa celom frankofonom zajednicom u svetu obeležava „Mesec Frankofonije“. Za sve ljubitelje srpske kulture i francuskog jezika Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije je priredilo bogat program, a Ambasada R. Srbije u Parizu vas poziva da otkrijete raznolikost i bogatstvo srpske kulture na francuskom jeziku.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovovao je danas obeležavanju Dana sećanja na 17. mart 2004. godine – Pogrom na Kosovu i Metohiji. On je rekao da je pre tačno 17 godina na KiM počinjen pogrom, a pogrom prevazilazi sve ostale zločine.

„Možda postoji vreme u kojem smo nemoćni da sprečimo nepravdu, ali nikada ne sme da postoji vreme da se protiv nepravde pobunimo, ove reči Elija Vizela, nekadašnjeg logoraša, nobelovca, obavezuju nas zauvek da protiv zločina ne ćutimo, ko god da ga je i zašto počinio“, poručio je predsednik Vučić i dodao da smo zapamtili i naučili svaku lekciju u kojoj smo bili gubitnici, svaku u kojoj smo bili nemi na sopstvene žrtve, svaku u kojoj smo bili spremni da zaboravimo.

„Srbija danas više nije slaba, niti zemlja gubitnika, ne preti, ali i ne zaboravlja, spremna je na razgovore, ali ne i poniženje. Srbija, baš kao i svi drugi ima pravo da brine o svom narodu, njegovoj sigurnosti i dobrobiti. Pravo na život je osnovno ljudsko pravo i mi ćemo ga uvek braniti“, rekao je predsednik Vučić.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković rekao je danas da je borba protiv svih oblika kriminala u vrhu prioriteta Vlade Srbije i neizostavan segment procesa pridruživanja EU.

 „To je i naša moralna obaveza, kako bi generacijama iza nas ostavili jedan bolji svet“, rekao je Selaković učestvujući video-linkom na 14. Kongresu UN o sprečavanju kriminala i krivičnom pravosuđu, koji se održava u Kjotu.

 Ministar Selaković istakao je da je Srbija kao cilj postavila suzbijanje visokotehnološkog kriminala, trgovine ljudima, terorizma i ilegalne migracije u „Drugoj nacionalnoj proceni pretnji od teškog i organizovanog kriminala“ iz 2019. godine.

Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve na svom zasedanju 18. februara 2021. godine u Spomen hramu Svetog Save u Beogradu izabrao je Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog dr Porfirija za Patrijarha srpskog.

Odmah posle izbora služeno je blagodarenje i proizneseno mnogoletstvije Arhiepiskopu pećkom, Mitropolitu beogradsko-karlovačkom i Patrijarhu srpskom gospodinu Porfiriju. Zvona na hramu Svetog Save na Vračaru oglasila su se nekoliko minuta pre 16 časova označavajući da je izabran 46. Patrijarh srpski.

Novoizabrani Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski gospodin Porfirije (Perić) rođen je 22. jula 1961. godine u Bečeju od oca Radivoja i majke Radojke. Na krštenju je dobio ime Prvoslav. Osnovnu školu je završio u Čurugu, a Zmaj-Jovinu gimnaziju u Novom Sadu. Zamonašen je po činu male shime od svog duhovnog oca, tada jeromonaha dr Irineja (Bulovića), u manastiru Visoki Dečani, na Tominu nedelju 1985. godine.

Predsednik Republike i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je prikazu sposobnosti dela jedinica Vojske Srbije u kasarni „Rastko Nemanjić“ u Pančevu i tom prilikom poručio da je Srbija uvek spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom pod pokroviteljstvom EU, ali i poštujući stav SAD, kao i stavove Rusije i Kine.

  Predsednik je rekao da će pre staviti „glavu na panj“, nego da potpiše bilo kakav papir sa priznanjem i podsetio da je to već jednom odbio u Vašingtonu, gde su postojale dve verzije sporazuma.

  Naveo je da je odmah povukao svoju delegaciju, da je američkoj delegaciji rekao da Srbija takav sporazum neće potpisati i poručio da će Srbija uvek nastojati da vodi mirne razgovore kako bi sačuvala mir, ali da neće dozvoliti da je ponižavaju.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković i francuski humanitarac Arno Gujon čestitali su dan Svetog Save, ističući da je svetosavlje filozofija života i sistem vrednosti oko kojeg se okuplja čitav srpski narod, kao i da nam je Sveti Sava ostavio nauk da se država i kolektivna sreća ne mogu graditi bez duhovnosti i nacionalnih vrednosti.

 U video snimku na Tviter profilu Ministarstva spoljnih poslova, Selaković je rekao da učenje i zaveštanje Svetog Save, svetosavlje, nije samo verski, politički ili nacionalni koncept već filozofija života.

 Naveo je da je Sveti Sava, pored svega što je bio, bio i prvi veliki srpski diplomata zaslužan ne samo za učvršćivanje srpske pravoslavne duhovnosti već i za političku konsolidaciju srednjovekovne Srbije u 13. veku.

Spoljnopolitičke pozicije Srbije se razumljivo prilagođavaju novonastalim okolnostima na međunarodnom planu, međutim naši spoljnopolitički prioriteti su već duže vreme nepromenjeni. Prvi i najvažniji interes nam je očuvanje dobrosusedskih odnosa i stabilnosti i mira u regionu, i sa tim u vezi iznalaženje mirnog i pravednog rešenja za probleme na Kosovu i Metohiji, kaže u intervjuu za „Politiku“ ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković.

 Naš trajni interes je i punopravno članstvo u Evropskoj uniji, jer to je tip društva kojem težimo. Na bilateralnom planu, naš cilj je učvršćivanje veza sa tradicionalnim prijateljima, sa Ruskom Federacijom i NR Kinom, kao i gradnja novih partnerskih odnosa sa SAD. Jedan od najvažnijih zadataka naše spoljne politike je i unapređenje položaja i zaštita prava i identiteta našeg naroda u regionu, kao i pružanje raznih vidova podrške Srbima u dijaspori. Sve su to veoma važni i vrlo često komplementarni ciljevi, ističe Nikola Selaković.

Predmet konkursa je: sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti na strane jezike.

Opšti cilj konkursa je: podsticanje prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti na strane jezike.

Na konkurs u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti na strane jezike može se aplicirati iz sledećih književnih oblasti: poezija, proza, drama, književnost za decu (izuzimajući slikovnice i udžbenike), antologije i tematski izbori i teorijska dela iz oblasti kulture i umetnosti namenjena široj čitalačkoj publici.

Prioritet za podršku prevodima na strane jezike će biti dat klasičnim delima srpske književnosti kao i delima koja su bila zapažena u stručnoj javnosti.

Najmanji iznos koji će se finansirati i sufinansirati po projektu: 100.000,00 dinara.

FORMULARI:   https://bit.ly/392NUB2

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković uputio je telegram saučešća povodom smrti ministra spoljnih poslova Republike Zimbabve Sibusisa Moja.

„Sa dubokim žaljenjem smo primili vest o smrti ministra spoljnih poslova Republike Zimbabve Sibusisa Moja, iskrenog prijatelja naše zemlje.

U ime Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije i u svoje ime izražavam najiskrenije saučešće prijateljskom narodu Zimbabvea, kolegama u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Zimbabve i porodici preminulog ministra spoljnih poslova Sibusisa Moja", navodi se u telegramu šefa srpske diplomatije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da je Srbija po privrednom rastu prva u Evropi, što će biti formalno potvrđeno krajem marta, a sve to je bilo moguće zahvaljujući reformskim merama koje su preduzete od 2014. godine, te brzim otvaranjem zemlje posle prvog talasa korona virusa.

Predsednik je istakao da je Srbija u prvom kvartalu imala rast od 5,2 odsto, dok je evrozona bila na minus 3,2 odsto, u drugom kvartalu Srbija je imala minus od 6,3 odsto, dok je evrozona imala minus od 14,7 odsto, a u trećem kvartalu, kada je evrozona imala minus od 4,3 odsto, Srbija je imala samo minus 1,4 odsto. Vučić je naveo da je Crna Gora, na primer, imala u trećem kvartalu čak minus 26 odsto.
 
Takođe, predsednik je naglasio da su u našoj zemlji građene i obnovljene bolnice, te da su dve bolnice izgrađene za samo četiri meseca.

Naši sunarodnici van Srbije su jedan od velikih potencijala koji država do sada nije prepoznala na pravi način i zato je potreban drugačiji pristup pitanju - kako da ojačamo našu dijasporu i iskoristimo dobru volju ljudi koji su potencijalni lobisti za interese Srbije i srpskog naroda, kaže ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.

„Kada pričamo o Srbima u dijaspori, i posebno u regionu, to je jedna prilično zaparložena poljana, na kojoj je potrebno raditi mnogo i u kojoj ne može mnogo toga odjednom učinjenog i da se vidi", konstatuje Selaković u intervjuu za Tanjug.

On ističe da i imenovanje direktora Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu prvi put posle gotovo sedam godina otkako je uprava formirana u okviru Ministarstva spoljnih poslova, govori da je to jedan od prioriteta delovanja ministarstva na čijem je čelu.

Srbija bi ove godine konačno mogla da dobije ambasadore i generalne konzule u oko trećini trenutno upražnjenih mesta u diplomatsko-konzularnim predstavništvima zemlje u svetu, a ministar spoljnih poslova Nikola Selaković uveren je da će najveći broj tih mesta biti popunjen i to, kako ističe, najboljim mogućim ljudima.

„U narednoj godini, uveren sam da će doći do popunjavanja najvećeg broja tih upražnjenih mesta", rekao je Selaković za Tanjug, i istakao da se taj posao obavlja postupno, jer država želi da pokaže da ima kvalitetan kadar, koji će interese Srbije zastupati na najbolji mogući način.

Šef srpske diplomatije podseća da je u jednom broju predstavništava već istekao četvorogodišnji mandat ambasadorima i generalnim konzulima, tako da će se ući i u postupak imenovanja novih, nakon njihovog opoziva.

Očuvanje mira, briga o zdravlju i bolji standard najvažniji su za Srbiju u 2021. godini, istakao je predsednik Republike Aleksandar Vučić, uveren da ostvarenje tog ambicioznog i nimalo lakog zadatka neće biti jednostavno, ali da je zajedničkim radom sa Vladom moguće ostvariti najbolje rezultate, sigurnost i izvesnu budućnost za građane.

Predsednik je poručio da je Srbija zacrtala velike i ambiciozne ciljeve za narednu godinu, uprkos teškim i složenim međunarodnim i regionalnim prilikama, te da će nastojati da u potpunosti sačuva mir i stabilnost u regionu i zemlji, uz očuvanje vitalnih nacionalnih i državnih interesa.

„Srbija ostaje na kursu pobedničke politike – politike stabilnosti“, rekao je predsednik Vučić i naglasio da naša zemlja ostaje na putu evropskih integracija i da će brižljivo čuvati prijateljstvo sa Rusijom i Kinom, kao i da će graditi prijateljstvo sa SAD.

Prema rečima predsednika, Srbija nastavlja sa pobedničkom politikom, u kojoj je ona na prvom mestu, odnosno politikom zbog koje će naša zemlja i u naredne dve godine biti u prve tri zemlje u Evropi po stopi rasta.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić primila je danas prvu vakcinu protiv koronavirusa kompanije „Fajzer“ na Institutu za virusologiju, vakcine i serume "Torlak".

Brnabić, koja je prva evropska premijerka koja je primila vakcinu, istakla je da je danas možda prvi dan od 6. marta da imamo razlog za osmeh jer se obeležava početak kraja pandemije u Srbiji, ali i u Evropi i svetu.

Kao premijerka i neko ko vodi Krizni štab za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19, osećala sam obavezu da prva primim vakcinu kako bih pokazala da verujemo u nju, ali i u naše institucije – Agenciju za lekove i medicinska sredstva Srbije i stručna lica koja su danonoćno radila na proveri vakcine, rekla je ona.

Predsednica Vlade je, ističući da joj je čast da uradi ovako nešto za zemlju i bude prva koja će otvoriti put za sve građane, prenela da je sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem postigla dogovor o tome da njih dvoje prime različite vakcine, te će on najverovatnije primiti sledeću koja bude stigla, najverovatnije kinesku.

Prema njenim rečima, u ovom trenutku imamo vakcinu konzorcijuma "Fajzer-Biontek", a u najskorije vreme se očekuju i one od kineskog "Sinofarma", kao i određene količine ruske "Sputnjik V".

Ona je izrazila uverenje da ćemo krajem prvog kvartala ili početkom drugog imati i vakcinu kompanije "Astra-Zeneka", a nakon toga i "Moderninu".

Kao što smo i obećali, građani će imati na raspolaganju sve vakcine koje imaju dozvole u svojim zemljama i odobrenja relevantnih međunarodnih agencija, a naravno proći će i sve naše agencije i institute, ukazala je premijerka.

Prema njenim rečima, pred početak vakcinacije zdravstvenih radnika vakcinu će primiti i ministar zdravlja Zlatibor Lončar jer se trudimo da budemo primer i pokažemo da smo sigurni u vakcine i institucije.

Brnabić je istakla da je Srbija, ne računajući Veliku Britaniju, prva zemlja u Evropi koja je dobila vakcinu "Fajzer–Biontek", a treća koja je počela masovnu imunizaciju i kampanju za davanje vakcine – posle Velike Britanije i Švajcarske.

Uradili smo veliku stvar i ni u jednom trenutku se nećemo zaustavljati dok se ne završi imunizacija stanovništva, poručila je predsednica Vlade.

Ona je precizirala da će naša zemlja u januaru dobiti još 16.000 doza vakcine konzorcijuma „Fajzer-Biontek“, kao i da ćemo zajedno sa drugim vakcinama imati u januaru ukupno milion doza, a tokom prvog kvartala ukupno približno dva miliona doza.

Imamo dinamiku isporuka „Fajzerovih“ vakcina i kako varira njihova prozvodnja, tako varira i isporuka ne samo Srbiji, već i svim zemljama sveta. Očekivali smo 10.000 doza od „Fajzer–Bionteka“ u decembru, a stiglo je 4.870 doza, objasnila je premijerka.

Srbija je pokazala da može da se bori i da uspe u tome ako svi rade timski, poručila je Brnabić i ipak apelovala na sve da početak vakcinacije ne shvataju kao da je borba odmah i gotova, već da nastave da poštuju sve mere.

Da budemo sigurni i pomognemo zdravstvenim radnicima, pa ćemo 2021. godine polako skidati maske kada se stekne imunitet, a do tada ovo da gledamo ne kao pobedu, već kao početak kraja, zaključila je predsednica Vlade.

Nakon premijerke, vakcinu je primila i ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i članica Kriznog štaba za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19 Darija Kisić Tepavčević, kao i član Kriznog štaba Predrag Kon.

Vakcinu su primili i epidemiolog i načelnica Odeljenja za prevenciju i kontrolu bolničkih infekcija VMA prof. dr Vesna Šuljagić, kao i akademik Predrag Peško, profesor univerziteta u Beogradu i Hajdelbergu i redovni član SANU.

Prve količine vakcine stigle su u Srbiju 22. decembra, a danas će ih primiti korisnici domova za stare u Beogradu i Novom Sadu.

Srbija je prva zemlja u regionu u koju je stigla vakcina „Fajzer-Biontek“.

Pored nabavke vakcine među prvim državama u svetu, čak pre zemalja EU, Srbija je jedna od retkih država koje su u rekordnom roku napravile i otvorile dve Kovid bolnice. Bolnice kapaciteta 930 mesta u Batajnici, odnosno 500 mesta u Kruševcu, umnogome doprinose povećanju kapaciteta i jačanju zdravstvenog sistema u borbi protiv virusa korona i praktično, prema rečima predsednika Vučića, predstavljaju spomenik budućnosti i govore o delima koja je država preduzela za kratko vreme.

Takođe, podsećanja radi, u Srbiji su ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu bila velika, te je od 2016. godine obnovljeno 80 domova zdravlja i ambulanti, a u toku su radovi na šest velikih domova zdravlja. Tako, više od 200 miliona evra uloženo je u obnovu, izgradnju i opremanje bolnica i više od 300 miliona u obnovu klinika i specijalizovanih bolnica, a na mnogima su radovi već završeni, poput Univerzitetske dečje klinike Tiršova, KBC Zemun, KBC „Dragiša Mišović“.

Apsolutni prioritet Vlade Srbije jeste uspešan završetak započetih projekata zdravstvene infrastrukture, ali se ogromna pažnja posvećuje i zdravstvenim radnicima, kojima su do 2020. godine povećane plate i to za 56,8% lekarima specijalistima, 66,9% medicinskim sestrama, a značajna sredstva ulažu se i u edukaciju zdravstvenih kadrova, kao i u opremu i uslove u kojima rade.

Poput drugih zemalja, i Srbija se ove godine suočila sa velikim izazovima, pre svega zdravstvenim, a svi činioci u državi bili su fokusirani na sprečavanje širenja virusa i očuvanja života i zdravlja građana. Sa tim izazovima, Srbija se bolje suočila, nego mnoge bogatije i razvijenije države Evrope i sveta.

Ministarstvo spoljnih poslova demantuje navode pojedinih domaćih medija o tome da će državljani Srbije na privremenom radu u inostranstvu biti dužni da plaćaju porez na prihode ostvarene kod inostranih poslodavaca, ne samo u zemlji privremenog boravka, već i u Srbiji.

Smatramo da katastrofično intonirani tekstovi, zasnovani na nedovoljno istraženim činjenicama, o jednoj temi koja se najdirektnije tiče velikog broja državljana Republike Srbije u inostranstvu, bezrazložno stvaraju zabrinutost kod dela naših državljana, što se može zaključiti i po povećanom broju njihovih upita upućenih diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije.

 Apelujemo na rezidente Srbije koji se privremeno nalaze u inostranstvu da se ne obaziru na netačne senzacionalistički intonirane tekstove na ovu temu, jer se, kada je reč o procedurama oporezivanja te kategorije naših državljana, ništa suštinski neće promeniti u odnosu na dosadašnju praksu. 

U nadi da se iza neodgovornih i netačnih medijskih napisa o ovoj temi ne krije zla namera, već nerazumevanje, naglašavamo da Srbija čini i da će nastaviti da čini sve kako bi na svaki način pomogla svojoj dijaspori.

Udruženje novinara Srbije (UNS) uz podršku Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova R. Srbije organizuju 10. Medijsku konferenciju dijaspore i Srba u regionu, 29. decembra 2020. godine.

Zbog pandemije koronavirusa konferencija će biti održana putem ZOOM aplikacije. Tema desete Konferencije će biti rad medija, organizacija i rad udruženja Srba u regionu i dijaspori tokom pandemije koronavirusa i da li je i na koji način pandemija uticala na kvalitet rada i ekonomsku održivost medijske delatnosti Srba u regionu i dijaspori.

U drugom delu Konferencije biće predstavljen veb sajt UNS-a  www.umrezavanje.rs  pokrenut povodom desete, jubilarne Konferencije, sa idejom da predstavlja platformu za umrežavanje medija i organizacija Srba u regionu i dijaspori sa maticom.

Zainteresovani predstavnici udruženja, medija i organizacija  se mogu prijavljivati do 17.decembra 2020.godine putem elektronske adrese ana.petronijevic@uns.rs

Povodom smrti Njegove Svetosti, Arhiepiskopa pećkog, Mitropolita beogradsko-karlovačkog i Patrijarha srpskog gospodina Irineja, Ambasada Republike Srbije u Pretoriji (163, Marais Street, Brooklyn 0181) otvorila je knjigu žalosti, u periodu od 24. do 26. novembra 2020. godine od 10:00 do 14:00 časova.

Upisivanje u knjigu žalosti može se obaviti elektronskim putem na adresu info@srbembassy.org.za ili poštom na adresu Ambasade:  P.O. Box 13026, Hatfield 0028, Pretoria

Na sledećem linkovima možete pronaći korisne informacije o Republici Srbiji kao povoljnoj destinaciji za poslovanje, kao i investiranje u istraživanje i razvoj novih tehnologija:  Brochure “SERBIA – Emerging tech developing hub” I Brošura “Vodič kroz mere podrške razvoju inovativne privrede”

Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, doneo je Odluke o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu, po javnom pozivu koji je bio otvoren od 18. maja do 01. juna 2020. godine.

Sve informacije o konkursima i proceduri prijavljivanja možete pronaći klikom ovde i ovde.

Izbori za poslanike Narodne skupštine zakazani 21.06.2020.

Republička izborna komisija je, na sednici održanoj 11. maja 2020. godine, donela Rešenje o nastavku sprovođenja izbornih radnji u postupku izbora za narodne poslanike Narodne skupštine, ranije raspisanih 4. marta 2020. godine. Na sednici je doneta i Odluka o izmenama i dopunama Uputstva za sprovođenje izbora za narodne poslanike Narodne skupštine, ranije raspisanih za 26. april 2020. godine. S tim u vezi, usvojen je novi Rokovnik za vršenje izbornih radnji u postupku sprovođenja izbora za narodne poslanike Narodne skupštine, raspisanih za 21. jun 2020. godine. Ukoliko želite da glasate na datim izborima - na glasačkom mestu u ambasadi RS Pretorija - prijavu za glasanje morate podneti ambasadi najkasnije do 28. maja 2020. godine na elektronsku adresu admin @srbembassy.org.za.

Zahtev za glasanje u inostranstvu.

Podnosioci zahteva putem javnog portala MDULS https://upit.birackispisak.gov.rs/  mogu proveriti da li su upisani u jedinstveni  birački spisak (JBS).

Lice koje je državljanin Republike Srbije i ima prijavljeno prebivalište u Republici Srbiji a nije upisano u JBS neophodno je da najpre podnesu zahtev za upis u JBS.  Nakon donošenja rešenja nadležnog organa o upisu u JBS, isti se može primiti odnosno procesuirati zahtev za glasanje u inostranstvu.

Otvoreni granični prelazi od 22.05.2020.

Na osnovu Odluke Vlade R. Srbije o prestanku važenja Odluke o zatvaranju svih graničnih prelaza za ulazak u Republiku Srbije i Odluke o izmenama i dopunama Odluke o proglašenju bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 zaraznom bolešću, koje su stupile na snagu 22. maja 2020. godine, otvoreni su svi granični prelazi Republike Srbije i od 22. maja 2020. godine funkcionišu u uobičajenom režimu.

Ukinuta je zabrana ulaska u Republiku Srbiju kao i epidemiološke mere za sve kategorije domaćih i stranih državljana, odnosno više nije potrebna saglasnost/dozvola ni za ulazak domaćih ni za ulazak svih kategorija stranih državljana.

Svim licima koja ulaze u Republiku Srbiju, umesto ranijih mera izolacije i obaveze posedovanja negativnog PCR testa, prilikom pasoške kontrole uručuje se samo pismeno obaveštenje o merama kojih treba da se pridržavaju radi sprečavanja pojave, širenja i suzbijanja zarazne bolesti COVID-19.

Respiratori neophodni zdrastvenom sistemu R. Srbije

Poštovani državljani R. Srbije aktuelna i vrlo nepredvidiva situacija po pitanju pandemije koronavirusa u Srbiji je sve ozbiljnija. Iz dana u dan broj ljudi koji su oboleli raste. U skladu sa sve većim potrebama našeg medicinskog sektora za medicibnskim respiratorima molimo za vašu pomoć. Ovi mehanički ventilatori su trenutno najneophodnija medicinska oprema za spasavanje života. Ukoliko ste u stanju da preko svojih kontakata u inostranstvu obezbedite donaciju ili mogućnost kupovine respiratora za potrebe RS, prema spisku u prilogu, molimo da nam se hitno javite.

 Ambasada RS Pretorija

Preporuka Vlade Republike Srbije da državljani Republike Srbije, koji borave u inostranstvu, do daljeg odlože sva putovanja u Republiku Srbiju koja nisu neophodna.

Nakon uvođenja restriktivnih mera većine stranih država, državljani Republike Srbije, u velikom broju zatečeni su na određenim destinacijama bez mogućnosti nastavka planiranog puta u Republiku Srbiji. Reč je o građanima koje u stranim državama zatekli na službenim i turističkim putovanjima, na lečenju od malignih i drugih teških bolesti, studentima i sl.

Ministarstvo spoljnih poslova još jednom apeluje na sve građane da ne kreću na put ukoliko imaju mogućnost da ostanu u stranoj zemlji.

Na osnovu Odluke o uvođenju vanrednog stanja donete u cilju sprečavanja širenja virusa COVID-19 15.marta 2020.godine, granice Republike Srbije zatvorene su za sve strane državljane. Ova mera se ne primenjuje na strane državljane koji imaju odobren boravak ili stalno nastanjenje u Republici Srbiji, kao i na akreditovane članove osoblja stranih diplomatsko-konzularnih predstavništava i kancelarija međunarodnih organizacija i članove njihovih porodica.

Državljani Republike Srbije, kao i akreditovane diplomate i strani državljani koji imaju boravište u Republici Srbiji, a koji ulaze u Republiku Srbiju, u obavezi su da budu u samoizolaciji od najmanje 14 dana, pod krivičnom odgovornošću.

Državljanima Republike Srbije i stranim državljanima koji imaju boravište u Republici Srbiji, a koji dolaze iz Republike Italije, Švajcarske Konfederacije, Islamske Republike Iran, Rumunije, Kraljevine Španije, Savezne Republike Nemačke, Francuske Republike, Republike Austrije, Republike Slovenije i Republike Grčke određuje se izolacija u trajanju od 28 dana.

U skladu sa Odlukom Vlade Republike Srbije, režim privremene zabrane ulaska u Republiku Srbiju se ne odnosi i na:posade teretnih motornih vozila prilikom obavljanja međunarodnog prevoza u drumskom saobraćaju. U slučaju međunarodnog tranzitnog prevoza tereta u drumskom saobraćaju, boravak se ograničava na period ne duži od 12 časova od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije;

• posade teretnih brodova koji prevoze robu u jednu od domaćih luka. U slučaju tranzitne plovidbe na međunarodnom vodnom putu na teritoriji Republike Srbije, isti se ograničava na period ne duži od 90 časova za brodske sastave i 60 časova za samohodna plovila od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije u slučaju uzvodne plovidbe. U slučaju nizvodne plovidbe, boravak u vodama Republike Srbije se ograničava na period ne duži od 72 časa za brodske sastave i 54 časa za samohodna plovila od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije u slučaju nizvodne plovidbe;
• vozopratno osoblje železničkih vozila koja ulaze u zonu graničnih stanica utvrđenih međudržavnim sporazumima;
• posade i kabinsko osoblje vazduhoplova čije je krajnje odredište Republika Srbija ili su u tranzitu preko međunarodnih aerodroma Republike Srbije;
• lica koja su dobila saglasnost za ulazak u Republiku Srbiju od radnog tela Vlade koje čine predstavnici Ministarstva zdravlja, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture;
• humanitarne konvoje pod obaveznom pratnjom ugovorene diplomatskim putem.

Informacija o graničnim prelazima koji su privremeno zatvoreni se može naći ovde.

Podaci o epidemiološkoj situaciji u Srbiji redovno se ažuriraju na referentnom sajtu Ministarstva zdravlja Republike Srbije i Instituta za javno zdravlje Srbije.

Korisne savete i preporuke Instituta za javno zdravlje Srbije možete naći ovde.

Poštovani sugrađani,

Obaveštavamo da u skladu sa članom 5. Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja, koju je danas donela Vlada Republike Srbije, prekidaju se sve izborne radnje u sprovođenju izbora za narodne poslanike, raspisanim za 26. april 2020. godine.

Izborni proces, uključujući i rokove za vršenje izbornih radnji će se nastaviti u skladu sa odlukom o prestanku vanrednog stanja.

Svi do sada primljeni zahtevi za glasanje ostaju važeći, a Ambasada će nastaviti da prima zahteve za upis u birački spisak i za glasanje u inostranstvu kada se za to steknu uslovi.

Za dodatne informacije i pojašnjenja molimo da nam se slobodno obratite na tel  +27 (0)12 460-5626 ili na e-mail: info@srbembassy.org.za.

S poštovanjem,

 AMBASADA REPUBLIKE SRBIJE U PRETORIJI

Obaveštenje za upis u birački spisak

Zahtev za upis u birački spisak 1

Zahtev za upis u birački spisak 2

U skladu sa Odlukom Vlade Republike Srbije o proglašenju  bolesti COVID-19 i uvođenjem vanrednog stanja na teritoriji Republike Srbije Ambasada Republike Srbije Pretorija neće primati zahteve za vize stanaca koji nameravaju da uđu na teritoriju Republike Srbije izuzev za strance koji su dobili dozvolu za ulazak na teritoriju Republike Srbije od strane Komisije za davanje dozvole za ulazak na teritoriju Republike Srbije. Komisiji zahteve dostavljaju islljučivo strane diplomatske misije, konzularna predstavništva i kancelarije međunarodnih оrganizacija akreditovanih u R. Srbiji verbalnom notom.

Obaveštavamo da je Vlada Republike Srbije na sednici održanoj 14.03.2020.g. donela Odluku o izmeni Odluke o proglašenju bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 zaraznom bolešću, tačka 4. Odluke, a u cilju sprečavanja širenja ove zarazne bolesti na teritoriju R.  Srbije, da, radi zaštite od unošenja zaraznih bolesti na teritoriju R.  Srbije, stranim državljanima koji dolaze iz država, odnosno područja sa intenzivnom transmisijom bolesti COVID-19, odnosno žarista epidemije, nadležni organi privremeno zabrane, odnosno ograniče ulazak i kretanje,

i to iz - provincije Hubej (Hubei) u Narodnoj Republici Kini, grada Degu (Daegu) i provincije Severni Gjongsang (North Geyongsang) u Republici Koreji, Švajcarske Konfederacije, Republike Italije, Islamske Republike Iran, Rumunije, Kraljevine Španije, Savezne Republike Nemačke, Francuske Republike, Republike Austrije, Republike Slovenije i Republike Grčke.

Ove mere se neće primenjivati na:

1)posade teretnih motornih vozila prilikom obavljanja medjunarodnog prevoza u drumskom saobraćaju. U slučaju medjunarodnog tranzitnog prevoza tereta u drumskom saobraćaju, isti se ograničava na period ne duži od 12 časova od momenta ulaska na teritoriju R. Srbije;

2) posade teretnih brodova koji prevoze robu u jednu od domaćih luka. U slučaju tranzitne plovidbe na medjunarodnom vodnom putu na teritoriji R.  Srbije, isti se ograničava na period ne duži od 90 časova za brodske sastave i 60 časova za samohodne plovidbe od momenta ulaska na teritoriju R. Srbije u slučaju uzvodne plovidbe, odnosno na period ne duži od 72 časa za brodske sastave i 54 časa za samohodne plovidbe od momenta ulaska na teritoriju R. Srbije u slučaju nizvodne plovidbe;

3)vozopratno osoblje železničkih vozila koja ulaze u zonu graničnih stanica utvrdjenih medjudržavnim sporazumima;

4)posade i kabinsko osoblje vazduhoplova čije je krajnje odredište R.Srbija ili su u tranzitu preko medjunarodnih aerodroma R.Srbije;

5)lica koja su dobila saglasnost za ulazak u R. Srbiju od Radnog tela Vlade koje čine predstavnici Ministarstva zdravlja, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva gradjevinarstva, saobraćaja i infrastrukture;

6)humanitarne konvoje pod obaveznom pratnjom ugovorenom diplomatskim putem.

Državljanima R. Srbije koji dolaze iz država, odnosno područja sa intenzivnom transmisijom bolesti COVID-10, odnosno žarista epidemije utvrdjenih u gorenavedenoj tački 4. stav 1 ove Odluke, odredjuje se obavezna mera samoizolacije u trajanju od 14 dana.

Napominjemo da se mere zabrane odnose na sve strane drzavljane (i iz trećih zemalja) koji dolaze iz država, odnosno područja sa intenzivnom transmisijom bolesti COVID-19, odnosno žarista epidemije, navedenih u tekstu Odluke.

Dvojnim državljanima se skreće posebna pažnja da u R. Srbiju mogu da udju samo ukoliko prezentuju pasoš R. Srbije, a ne zemlje koja se nalazi na listi zemalja za koje važi zabrana (Nemačka, Austrija, Švajcarska).

Odluka je stupila na snagu 14.03.2020. godine i ostaje na snazi do daljeg.

   
 
O merama koje je Republika Srbija preduzela sa ciljem sprečavanja širenja zaraze izazvane virusom COVID-19, možete se informisati na sajtu Vlade Republike Srbije  i Ministarstva zdravlja Republike Srbije.
 
Privremeno su zatvorena 42 granična prelaza Republike Srbije za drumski, železnički i rečni saobraćaj prema Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini.
 
Spisak privremeno zatvorenih graničnih prelaza objavljen je na sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova
 
Molimo da redovno patite sva obaveštenja DKP, a posebno Vlade Republike Srbije.

Početkom avgusta 2019. godine ambasador RS u JAR G. Vujičić je posetio Fondaciju N. Mandele u Johanesburgu i imao razgovor sa glavnim izvršnim direktorom S. Hatangom o budućoj saradnji Fondacije sa različitim ustanovama i institucijama u Republici Srbiji.

Gospodin S. Hatang je obavestio o mogućnosti da postavka putujuće izložbe N. Mandele bude izložena i u RS i predložio objavljivanje u R. Srbiji neke od knjiga o bivšem južnoafričkom predsedniku i nobelovcu N. Mandeli. Sagovornik na naš predlog takođe istakao spremnost da poseti Beograd, s obzirom da je N. Mandela 2007. godine proglašen za počasnog građanina glavnog grada Srbije.

Ambasador RS u JAR G. Vujičić se početkom avgusta 2019. godine sastao sa predsednicom Narodne skupštine Južne Afrike g-djom T. Modisom. Tokom dužeg prijateljskog razgovora dotaknuto je više tema od zajedničkog interesa, a sagovornica je informisala da planira da tokom oktobra 2019. doputuje u Beograd i prisustvuje planiranom skupu Interparlamentarne Unije.

  Ambasador RS u JAR G. Vujičić je 8. avgusta 2019. posetio sedište Panafričkog parlamenta (PAP) u blizini Johanesburga i susreo se sa predsednikom PAP R. N. Dangom. R.N. Dang istakao da planira da tokom oktobra 2019. doputuje u Beograd i prisustvuje planiranom skupu Interparlamentarne Unije. Dodao da mu je prethodna poseta Srbiji (novembra 2016) ostala u izuzetno prijatnom sećanju.  

U okviru obeležavanja meseca N. Mandele (jul 2019), MIP JAR je organizovao posetu osnovnoj školi Jan Kotlolo. Učenicima su uručene donacije dipkora, a prisutni ambasadori, uz MIP g-dju N. Pandor, su učestvovali u krečenju jedne od učionica.

U prigodnom govoru djacima, MIP N. Pandor je na prikladan način spomenula R. Srbiju i srpski jezik, podstičući da se neki od njih opredele za učenje srpskog jezika.

U odvojenom kraćem razgovoru, ambasador G. Vujičić se zahvalio ministarki N. Pandor na spominjanju RS i srpskog jezika, na šta je odgovorila zahvalnošću na podršci i redovnom učešću Ambasade u aktivnostima koje organizuje MIP JAR.

Odluku o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, možete videti na sledećem linku:

http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2019/06/ODLUKA-DIJASPORA-2019.pdf

Na poziv amb. Božina Nikolića, uz učešće većeg broja zvanica, u prostorijma Rezidencije ambasadora održan je u nedelju, 11.11. 2018.g. svečani prijem povodom jubilarne 100. godišnjice Dana primirja, tokom kojeg je odata dužna pošta poginulima u Prvom svetskom ratu. Nakon što su intonirane himne Južnoafričke Republike i Republike Srbije, dvominutnim ćutanjem odata je pošta svim žrtvama u ovom svetskom oružanom sukobu, a potom su se skupu, koji je otvorio drugi sekretar Aleksandar Marković, obratili ambasador B. Nikolić i generalni sekretar Srpskog Saveza Afrike g. Novak Perović.

Oni su, iznoseći niz činjenica iz tog teškog ali slavnog perioda naše istorije, podsetili na ogromna stradanja srpskog naroda u Prvom svetskom ratu i na veliku cenu koju su naši preci bili prinuđeni da plate kako bi očuvali svoju slobodu. Skupu se obratio i g. Dobrica Đurđević koji je, u znak počasti nastradalim srpskim ratnicima, pročitao pesmu Plava grobnica Milutina Bojića.

Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, raspisuje Konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu, koji će trajati od 12. do 30. marta 2018. godine.

Više informacija na:

http://www.dijaspora.gov.rs/konkurs-za-sufinansiranje-projekata-organizacija-iz-regiona/

Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, raspisuje Konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, koji će trajati od 12. do 30. marta 2018. godine. Predmet konkursa je sufinansiranje projekata koji imaju za cilj: 1) upotrebu, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta; 2) unapređenje ekonomske saradnje Republike Srbije i dijaspore.

Više informacija na:

http://www.dijaspora.gov.rs/konkurs-za-sufinansiranje-projekata-organizacija-iz-dijaspore/

U skladu sa Rešenjem ministra spoljnih poslova od 17.11.2016. godine o vrsti matičnih knjiga i diplomatsko-konzularnim predstavništvima Republike Srbije u inostranstvu u kojima će se voditi matične knjige, u Ambasadi Republike Srbije u Pretoriji je u petak 26. januara 2018. godine sklopljen prvi brak. Prvi su ovu mogućnost iskoristili naši državljani Marija Kovačević i Saša Lalić.

Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Gvatemale o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša, koji je potpisan u Beogradu, 10. novembra2016. godine, stupio je na snagu 17. januara 2018. godine. Na osnovu ovog sporazuma, državljani obe države, nosioci diplomatskih i službenih pasoša, mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji države druge strane, u periodu do devedeset (90) dana od datuma ulaska.

http://www.mod.gov.rs/cir/11928/ministar-vulin-juzna-afrika-je-uvek-bila-uz-srbiju-11928

Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivica Dačić primio je, u sklopu zvanične posete Republici Srbiji, ministarku odbrane i vojnih veterana Republike Južna Afrika Nosivive Mapisa-Nkakulu.
U razgovoru je obostrano konstatovan visok nivo bilateralnih odnosa i iskazana spremnost za njihovo dalje jačanje, koji datiraju iz vremena antikolonijalne borbe i Pokreta nesvrstanih zemalja.
Naglašen je interes za razmenu poseta na visokom i najvišem nivou, kao i interes za saradnju u brojnim oblastima.

Opširnije...

MINISTAR VULIN: JUŽNA AFRIKA JE UVEK BILA UZ SRBIJU
Ministar odbrane Aleksandar Vulin sastao se danas, u zgradi Starog Generalštaba, sa ministarkom odbrane i ratnih veterana Republike Južne Afrike Nosiviv Nolutando Mapisa-Nkakule, gde su posle ceremonije svečanog dočeka održali sastanak.
Ministar Vulin je istakao da je Srbija oduvek razumevala i podržavala borbu naroda Južne Afrike za ravnopravnost i ljudska prava.

Opširnije...
 

Srpska škola "Sveti Sava" u Johanesburgu je, povodom 230. godišnjice od rođenja Vuka Stefanovića Karadžića i završetka školske godine, u saradnji sa Ambasadom, organizovala prigodan program koji su uspešno izveli učenici 18. novembra 2017. godine u rezidenciji ambasadora. Prisutne učenike i njihove roditelje su tom prilikom, pored ambasadora B. Nikolića, pozdravili i predstavnici škole S. Tucaković i V. Pavlović-Marinović, dok je o značaju učenja maternjeg jezika u inostranstvu govorio gospodin Kosta Babić. Ovom skupu je među uvaženim zvanicama, prisustvovala i Ivana Božović iz Beograda, koja u saradnji sa SKUD "Afrika" priprema monografiju o Srbima na prostorima Južne Afrike.

Srpsko kulturno umetničko društvo „Afrika“ iz Johanesburga sa uspehom je organizovalo svoju godišnju zabavu u subotu 25. novembra 2017. godine u Rekreativnom centru u Blegariju. Tokom ove zabave brojne posetioce je pozdravio predsednik Dragan Davidović, a posle toga članovi Folklorne grupe Društva i muzičari iz Srbije su izveli prigodan kulturno umetnički i zabavni program. 

Beograd, 2. oktobra 2017.  Udruženje novinara Srbije (UNS) i Ministarstvo spoljnih poslova – Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, pozivaju vas na osmu po redu medijsku konferenciju dijaspore i Srba u regionu koja će biti održana 26. oktobra sa početkom u 10 sati, u Pres centru Udruženja novinara Srbije (Knez Mihailova 6/III).  Ove godine konferencija će biti posvećena srpskom jeziku i kulturi i ulozi koju mediji i organizacije dijaspore i regiona imaju u njihovom očuvanju.  Opširnije...

Objavljen je javni poziv za za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.
Tekst javnog poziva koji sdarži detaljne instrukcije o načinu podnošenja predloga, kao i prijavni formular moguće je preuzeti na stranici Uprave za dijasporu na sledećem linku: http://www.dijaspora.gov.rs/lat/uprava-za-dijasporu-konkursi/

Raspisani su konkursi za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore.
Konkursi su otvoreni od 13. marta do 03. aprila 2017. godine.
Tekst konkursa, Smernice za podnosioce projekta i Obrazac za prijavu mogu se preuzeti na: http://www.dijaspora.gov.rs/lat/uprava-za-dijasporu-konkursi/

O B A V E Š T E NJ E
ZA UPIS U BIRAČKI SPISAK PODATKA O TOME DA ĆE BIRAČ GLASATI U INOSTRANSTVU

Obaveštavamo da će se izbori za predsednika Republike Srbije održati 2. aprila 2017. godine.
Tim povodom, obaveštavaju se birači - državljani Republike Srbije koji imaju boravište u inostranstvu, odnosno u Južnoafričkoj Republici ili nekoj od sledećih država: Namibija, Bocvana, Zimbabve, Malavi, Mozambik, Lesoto, Svazilend i Mauricijus, da mogu posredstvom Ambasade Republike Srbije u Pretoriji, najkasnije do 11. marta 2017. godine, podneti zahtev da se u Jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim predsedničkim izborima glasati u inostranstvu, odnosno u Ambasadi Republike Srbije u Pretoriji (163, Marais Street, Brooklyn 0181, Pretoria).
Da biste ostvarili svoje biračko pravo i glasali na predstojećim izborima za predsednika Republike Srbije potrebno je:
1. Da se prijavite za glasanje u Ambasadi Republike Srbije u Pretoriji
na formularu (prilog 1) koji, zajedno sa fotokopijom pasoša Republike Srbije, treba da dostavite Ambasadi najkasnije do 11. marta 2017. godine.
2. Da budete upisani u Jedinstveni birački spisak u Srbiji
Svoj status u centralnom Jedinstvenom biračkom spisku, koji vodi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije, možete proveriti na veb sajtu: http://birackispisak.mduls.gov.rs/javniportal unošenjem svog jedinstvenog matičnog broja građana (JMBG).
Ukoliko niste upisani u Jedinstveni birački spisak, uz zahtev za glasanje u inostranstvu (prilog 1), molimo da nam istovremeno dostavite i zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak (prilog 2). Zakonom o Jedinstvenom biračkom spisku propisano je da se birač koji ima boravište u inostranstvu upisuje u birački spisak prema poslednjem prebivalištu pre odlaska u inostranstvo, odnosno prema poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.
Popunjene i potpisane formulare za prijavu i fotokopiju pasoša Republike Srbije treba dostaviti Ambasadi elektronskom poštom na e-mail: info@srbembassy.org.za ili na faks: +27 (0)12 460-6003. Molimo da pre slanja proverite tačnost upisanih podataka.
3. Da budete pozvani na glasanje u Ambasadi u Pretoriji
Posle izvršenog upisa u Jedinstveni birački spisak Ambasada će Vas obavestiti o izvršenom upisu i uputiti poziv za glasanje, koje će se (ako se prijavi najmanje 100 birača) održati 2. aprila 2017. godine od 07:00 do 20:00 časova u prostorijama Ambasade (163, Marais Street, Brooklyn 0181, Pretoria). Molimo da u rubrici „Kontakt telefon/e-mail” neizostavno upišete broj telefona ili e-mail radi upućivanja poziva za glasanje.  
Za dodatne informacije i pojašnjenja molimo da se obratite Ambasadi na tel +27 (0)12 460-5626 ili na e-mail: info@srbembassy.org.za.

AMBASADA REPUBLIKE SRBIJE U PRETORIJI

Obaveštavamo da je Ambasada Republike Srbije u Pretoriji od 17. novembra 2016. godine ovlašćena da vodi matičnu knjigu venčanih u koju se upisuju brakovi državljana Republike Srbije zaključeni u Ambasadi Republike Srbije u Pretoriji. Za bliža obaveštenja, molimo da se obratite Ambasadi.

Bosna i Hercegovina, Republika Hrvatska, Republika Makedonija, Republika Slovenija i Republika Srbija – kao jedine države sukcesori bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (u daljem tekstu: „SFRJ“) – i kao suvlasnici diplomatsko-konzularne imovine SFRJ, kao prethodnog titulara, ovim objavljuju poziv za učešće na konkursu za pružanje posredničkih usluga u  cilju otuđivanja sledećih nepokretnosti (Podaci o imovini navedeni u ovom konkursu su okvirni. Države sukcesori ne snose nikakvu odgovornost za njihovu tačnost. Precizne informacije se mogu pribaviti iz javnih baza podataka zemalja u kojima se predmetna nepokretna imovina nalazi. Države sukcesori će dostaviti relevantne podatke kojima raspolažu u vezi s nepokretnom imovinom navedenom u ovom konkursu odabranom ponuđaču po obavljenoj proceduri za izbor ponuđača. ):

Srpsko kulturno-umetničko društvo "Afrika" je pod pokroviteljstvom Ambasade Republike Srbije organizovalo u subotu, 21. maja 2016. godine, završnu manifestaciju obeležavanja 20 godina diplomatskih odnosa između naše zemlje i Južnoafrčke Republike na nivou ambasadora.

Svečanom skupu, održanom u prestižnom Bryanston Country Club-u, prisustvovalo je više od 180 uglednih članova naše dijaspore, kao i predstavnik MSP JAR. Ovim jubilarnim povodom prisutnima su se obratili predsednik SKUD "Afrika" Milivoje Milovanović i ambasador Republike Srbije, Božin Nikolić, koji je podsetio na istorijat odnosa između dve zemlje, ali i na dobru saradnju Ambasade sa Srpskim kulturno-umetničkim društvom "Afrika". Manifestacija je finansirana od prodaje ulaznica i dobrovoljnih priloga uglednih članova dijaspore.

Ambasada Republike Srbije u Južnoafričkoj Republici obeležila je 19. maja 2016. godine dvadesetogodišnjicu diplomatskih odnosa sa Južnoafričkom Republikom na nivou ambasadora. Tim povodom, u saradnji sa MSP JAR održan je prijem u memorijalnom Parku slobode u Pretoriji, budući da su diplomatski odnosi uspostavljeni 27. aprila, na Dan slobode, koji se u JAR obeležava kao Nacionalni dan.

Prijemu je prisustvovalo oko 200 zvanica, među kojima predstavnici Vlade JAR, diplomatskog kora, privrede, medija, srpske i grčke zajednice i crkve, kao i predstavnici ruske i rumunske crkve.
Prisutnima su se obratili ambasador Republike Srbije, gospodin Božin Nikolić i Valeri Reni u ime Vlade JAR.
Ambasador Nikolić je podsetio u svom govoru na istorijske, prijateljske veze i podršku naše zemlje tadašnjim liderima pokreta za oslobodjenje, kao i na doprinos prethodnih ambasadora u jačanju sveukupne saradnje sa JAR. On je ukazao, takođe, na dobre političke odnose na bilateralnom i multilateralnom planu, kao i na napore koji se preduzimaju u cilju jačanja privredne i svake druge saradnje. Ambasador je posebno istakao i odlikovanje, koje je predsednik Srbije Tomislav Nikolić dodelio predsedniku Džejkobu Zumi, u znak zahvalnosti JAR za podršku našim stavovima u odnosu na mnoga pitanja na međunarodnom nivou.
Predstavnica Vlade JAR V. Reni zahvalila se na podršci Republike Srbije kandidaturi njene zemlje za nestalnu članicu Saveta bezbednosti UN-a za 2011/2012, kao i na stipendijama u okviru programa "Svet u Srbiji". Istakla je doprinos srpske zajednice obogaćivanju kulturnnih različitosti južnoafrčke nacije i potvrdila čvrste prijateljske veze između dve zemalje i naroda.
Tokom zvaničnog programa nastupio je naš violinista I. Miličić, dok su se na video bimu smenjivali kadrovi Srbije.
Događaj je organizovan zahvaljujući finansijskoj podršci pojedinih članova srpske zajednice u JAR i donaciji  kompanije "Hemofarm".

Republička izborna komisija je Rešenjem od 3. aprila 2016. godine, odlučila da se otvori biračko mesto u Pretoriji za glasanje za narodne poslanike Narodne skupštine, koji su rapisani za 24. april 2016. godine.
Obaveštavaju se svi državljani Republike Srbije na jurisdikcionom području Ambasade, koji su se prijavili za glasanje, da su njihove prijave prihvaćene i da će moći da iskoriste svoje izborno pravo. U skladu sa navedenim Rešenjem Republičke izborne komisije, biračko mesto će biti otvoreno u nedjelju, 24. aprila 2016. godine od 07:00 do 20:00 časova u prostorijama Ambasade Republike Srbije u Pretoriji, odnosno na adresi: 163, Marais Street, Brooklyn 0181, Hatfield 0028, Pretoria.

BEOGRAD, 29. mart 2016. (Tanjug) - Srbi u rasejanju mogu do 2. aprila da se prijave diplomatsko-konzularnom predstavništvu u zemlji u kojoj se nalaze da bi dobili pravo da budu upisani u birački spisak i glasaju na predstojećim parlamentarnim izborima, izjavio je za Radio Beograd generalni sekretar MSP i zamenik sekretara RIK Veljko Odalović. Odalović je naveo da će se glasanje obaviti u oko 20 zemalja na 35 biračkih mesta.

Tačan broj biračkih mesta zavisiće, kako je objasnio, od toga koliko se ljudi bude prijavilo, a te informacije će biti prosleđene iz diplomatsko-konzularnih predstavništava. Odalović je napomenuo da je posebnost od stupanja na snagu Zakona o jedinstvenom biračkom spisku taj da je procedura malo drugačija, jer zahteva lično prisustvo i popunjavanje obrasca da bi glasač bio upisan u birački spisak. "To nije lako jer ljudi koji se nalaze rasuti širom zemalja treba da dođu do najbližeg diplomatsko-konzularnog predstavništva da se evidentiraju da bi bili registrovani", dodao je on.

AMBASADA REPUBLIKE SRBIJE - P R E T O R I J A

SVIM DRŽAVLJANIMA REPUBLIKE SRBIJE
KOJI IMAJU BORAVIŠTE U REPUBLICI JUŽNOJ AFRICI, NAMIBIJI, BOCVANI, ZIMBABVEU, MALAVIJU, MOZAMBIKU, LESOTU, SVAZILENDU I MAURICIJUSU

O B A V E Š T E NJ E
ZA UPIS U BIRAČKI SPISAK PODATKA O TOME DA ĆE BIRAČ GLASATI U INOSTRANSTVU

     Predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić doneo je Odluku o raspisivanju izbora za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije za 24. april 2016. godine.
Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije mogu, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (2. april 2016. godine), podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima za narodne poslanike glasati u inostranstvu.

     Da biste ostvarili svoje biračko pravo i glasali na predstojećim Izborima za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije potrebno je:

1. Da se prijavite za glasanje u Ambasadi R. Srbije u Pretoriji
Na formularu zahteva za upis u birački spisak podataka da će birač glasati u inostranstvu koji, zajedno sa kopijom pasoša Republike Srbije treba dostaviti Ambasadi najkasnije do 2. aprila 2016. godine.

2. Da budete upisani u Jedinstveni birački spisak u Srbiji
Svoj status u centralnom biračkom spisku, koji vodi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, možete proveriti na veb sajtu: http://birackispisak.mduls.gov.rs/javniportal unošenjem svog jedinstvenog matičnog broja građana.

     Ukoliko niste upisani u birački spisak uz zahtev za glasanje u inostranstvu podnosite istovremeno i zahtev za upis u jedinstveni birački spisak u Republici Srbiji.
Popunjene i potpisane formulare za prijavu i kopiju pasoša Republike Srbije možete dostaviti Ambasadi na faks-broj (012) 460-6003 ili elektronskom poštom na adresu: info@srbembassy.org.za

     Kako smo ranije obavestili posredstvom veb sajta Ambasade, za otvaranje biračkog mesta potrebno je najmanje 100 prijavljenih birača.

   Za dodatne informacije molimo da se obratite Ambasadi na tel (012) 460-5626. ili imejl: info@srbembassy.org.za

                                                                                                                         Božin Nikolić, ambasador

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije objavilo je 25. februara 2016. godine Konkurs za finansiranje ili sufinansiranje projekata u oblasti kulturnih aktivnosti Srba u inostranstvu u 2016. godini.
Zainteresovani mogu tekst konkursa, obrasce za prijavljivanje i ostalu dokumenatciju da nađu na web stranici Ministarstva www.kultura.gov.rs.
Za dodatne informacije u vezi sa konkursom zainteresovani mogu da kontaktiraju Mladena Veskovića u Ministarstvu kulture i informisanja putem elektronske pošte mladen.veskovic@kultura.gov.rs ili putem telefona +381 11 3398 026.
Rok za podnošenje konkursnih prijava je 28. mart 2016. godine.

Beograd, 5. mart 2016. godine – Predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić potpisao ukaz o raspuštanju parlamenta i raspisao izbore za 24. april.

Poštovani sunarodnici,

Ostvarivanje biračkog prava je pravo i dužnost svakog građanina Republike Srbije i mogućnost da svojim glasom može da učestvuje u kreiranju budućnosti naše otadžbine.
Da bi posebno biračko mesto bilo otvoreno u inostranstvu, konkretno u Ambasadi Republike Srbije u Pretoriji, potrebno je da se Ambasadi prijavi najmanje 100 državljana Srbije sa pravom glasa, koji žele svoje biračko prava da iskoriste na tom mestu.
Svoj status u centralnom biračkom spisku koji vodi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave možete proveriti na veb prezentaciji http://birackispisak.mduls.gov.rs/javniportal unošenjem svog jedinstvenog matičnog broja građana.

Pretorija, 21. februar 2016.
Povodom pogibije službenika Ambasade Srbije u Tripoliju Slađane Stanković i Jovice Stepića, koji su u novembru 2015. oteti u Libiji, u Ambasadi Srbije u Pretoriji će u ponedjeljak i utorak 22. i 23. februara od 11. do 15. časova biti otvorena Knjiga žalosti.

PROSLAVA DANA DANA DRŽAVNOSTI SRBIJE
Pretorija, 19. februar 2016. godine.
Povodom Dana državnosti Republike Srbije Ambasada je, zahvaljujući pomoći i razumevanju Srpskog kulturno-umetničkog društva "Afrika", priredila prigodnu svečanost 19.o.m. u Rezidenciji u Pretoriji, kojoj su prisustvovali naši građani uglavnom iz Johannesburg, kao i predstavnici Ministarstva spoljnih poslova Južnoafričke Republike, koje je predvodio ambasador M. Genge, direktor za Istočnu Evropu.
Posle intoniranja nacionalnih himni Republike Srbije i Južnoafričke Republike, ambasador Božin Nikolić je govorio o značaju Dana državnosti u političkom, kulturnom i istorijskoom životu Srbije. Ambasador je posebno zahvalio SKUD "Afrika", bez čije pomoći prijem ne bi mogao da bude organizovan zbog mera štednje Vlade Republike Srbije. On je najavio da će se povodom obeležavanja 20. godišnjice diplomatskih odnosa između Republike Srbije i Južnoafričke Republike na nivou ambasadora, početkom maja ove godine, održati svečani prijem kome će prisustvovati južnoafrički zvaničnici i diplomatski predstavnici drugih prijateljskih vlada u Pretoriji.
Ambasador je obavestio da je predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić odlikovao predsednika Južnoafričke Repebilike  Džejkoba Zumu Ordenom Republike Srbije na lenti za zasluge na razvijanju i učvršćivanju miroljubive saradnje i prijateljskih odnosa između Republike Srbije i Južnoafričke Republike. Ambasador se zahvalio i nadležnoj direkciji u Ministarstvu spoljnih poslova na izuzetnoj saradnji, i lično ambasadoru M. Gengeu, povodom omogućavanja izdavanja viza u Sofiji, a posebno na bezrezervnoj podršci koju je Južnoafrička Republika pružila Srbiji u vezi sa zahtevom tzv. "Kosova" za prijem u UNESCO.
Veče, koje je protklo u prijateljskoj atmosferi i druženju naših građana, obogaćeno je spletom igara iz Srbije, koje je izvela folklorna grupa SKUD "Afrika".

Vlada Republike Srbije na sednici održanoj 18. juna 2015. godine donela je Odluku o ukidanju viza za građane Katara, Kuvajta, Omana i Bahreina, koji će od 30. juna 2015. godine, na osnovu svih vrsta putnih isprava, osim putnih listova i putnih isprava koje se izdaju u skladu sa međunarodnim konvencijama, moći bez vize da ulaze u Republiku Srbiju, osim ako ne postoje smetnje iz čl. 11. Zakona o strancima ("Službeni glasnik RS" broj 97/08), kao i da borave najduže do 90 dana u periodu od šest meseci, računajući od dana prvog ulaska.

Obaveštavamo da je Pošta Srbije uvela uslugu prenosa novca sa inostranstvom, koja je namenjena našim gradjanima koji žive ili borave u inostranstvu. Više informacija o pogodnostima ove usluge možete pogledati ovde.

Beograd, 19. jun 2015.

Ministar zdravlja u Vladi Republike Srbije Zlatibor Lončar izjavio je danas da bi iskustvo lekara iz dijaspore moglo da pomogne kolegama u Srbiji u razvoju medicine, kako bi se unapredio zdravstveni sistem i poboljšao kvalitet usluga za pacijente.

Opširnije...

Johanesburg, 11. jun 2015.

Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivica Dačić sastao se danas na marginama 27. redovnog zasedanja Izvršnog saveta Afričke unije sa zamenikom predsednika Komisije Afričke unije Erastusom Mvenčom. Opširnije...

Obaveštavamo da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja  Republike Srbije raspisalo konkurs za izbor nastavnika za ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada na srpskom jeziku u inostranstvu. Detalji konkursa mogu se pogledati ovde.

Pretorija, 3. jun 2015.

Počasni konzul Republike Srbije u Republici Mozambik gospodin Džon V. Kačamila (Sr. John William Kachamila) posetio je Ambasadu Republike Srbije u Pretoriji. U srdačnom razgovoru sa ambasadorom Božinom Nikolićem razmotrene su mogućnosti daljeg unapređenja odnosa sa Republikom Mozambik. Takođe, dogovoreno je da se Konzulat Republike Srbije u Maputu svečano otvori tokom prve predstojeće posete ambasadora Republici Mozambik.
 

Pretorija, 31.05.2015.

U Pretoriji u Parku slobode održan je svečani godišnji komemorativni skup posvećen palim borcima za slobodu i odbranu Južnoafričke Republike u periodu od 1912. godine, koji je organizovao Savet organizacija vojnih veterana JAR, krovna organizacija veterana u Južnoafričkoj Republici.
Svečanoj ceremoniji prisustvovala je ministar odbrane i vojnih veterana JAR gospođa Nosivive Mapisa-Nkakula. Tom prilikom, pored ministra gospođe Mapisa-Nkakule i drugih južnoafričkih zvaničnika, vence i cveće je položilo više ambasadora i vojnih atašea, među kojima i ambasador Božin Nikolić.
 

Johanesburg, 22 maj 2015.

Srpsko kulturno-umetničko društvo "Afrika" održalo je 22. maja o.g. redovnu Godišnju skupštinu u Johanesburgu. Upravni odbor, podnoseći izveštaj o radu i finansijskom poslovanju, izvestio je članove da su tokom protekle godine ostvareni zapaženi rezultati i planirane aktivnosti, kao i da je Društvo ostvarilo pozitivan finansijski rezultat o čemu govori izveštaj ovlašćenih revizora. Tokom narednog perioda, kako je naglasio predsednik M. Milovanović, Društvo će posebnu pažnju posvetiti mladima i unapredjenju saradnje sa srodnim udruženjima iz Srbije i Južne Afrike, kao i aktivnostima folklorne grupe, Srpske škole i sportske (košarkaške) sekcije. Godišnjoj skupštini prisustvovali su predstavnici Srpske crkveno-školske opštine Sveti Sava pri hramu Svetog Tome, Srpske škole Sveti Sava i Ambasade Republike Srbije u Pretoriji.
 

Brisel, 19. maj 2015.

Izlaganje predsedavajućeg OEBS-u, prvog potpredsednika Vlade Srbije i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića na 125. ministarskom sastanku Saveta Evrope u Briselu pod nazivom „Podeljena odgovornost za demokratsku bezbednost u Evropi":„Poštovani gospodine...
Opširnije...

Ministarstvo spoljnih poslova tokom prve godine ove vlade bilo je posvećeno ostvarivanju spoljnopolitičkih ciljeva Republike Srbije – ubrzanom procesu evropskih integracija i što skorijem otvaranju pregovora o poglavljima, unapređenju saradnje sa državama regiona, susedima, dugogodišnjim partnerima Republike Srbije i obnavljanju tradicionalno dobrih odnosa sa zemljama Afričke unije i Pokreta nesvrstanih zemalja, međunarodnim institucijama i očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta zemlje. 

Izbori za narodne poslanike – prekidanje radnji u sprovođenju izbora

Foto: Tanjug

Dačić je posle razgovora sa izvestiocem Evropskog parlamenta (EP) za Srbiju Jelkom Kacinom u Ministarstvu spoljnih poslova, rekao da su, imajući u vidu da se Srbija prvi put suočava s mogućnošću da traži pomoć posle prirodne katastrofe od EU kao zemlja kandidat, potrebne konsultacije kojom dinamikom i metodologijom da se služimo.

On je rekao i da će EU pomoći, ne samo u smislu konkretnog odobravanja pomoći, već i u apliciranju i formulisanju naših zahteva da bi procedura bila što jednostavnija i brža.

Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova je podsetio da bi Srbija najkasnije do avgusta trebalo da podnese zahtev koji se bazira na proceni štete koji će Evropska komisija oceniti i ukoliko proceni da je opravdan poslaće ga Evropskom parlamentu i Evropskom savetu na razmatranje.

Dačić je izrazio uverenje da će Evropski parlament dati takvu saglasnost i da će ta pomoć biti najznačajnija koju će Srbija dobiti u narednom periodu.

On se ranije danas u Briselu sastao sa komesarom EU za regionalnu saradnju Johanesom Hanom, čiji je dolazak u Beograd najavio do kraja ove nedelje.

Kacin, koji je u Srbiju došao s predstavnicima srpskih društava u Sloveniji, poručio je da Evropski parlament nikada nije bio kočnica u pružanju pomoći i da sredstva za pomoć Srbiji moraju da budu obezbeđena i efikasno korišćena pre formiranja novog saziva Evropske komisije.

Nikada Evropski parlament nije bio kočnica, već smo uvek od Evropske komisije tražili da da više i da da brže, rekao je Kacin.

On je dodao i da države članice EU mogu da na bilateralnoj osnovi pruže pomoć Srbiji.

Mislim da je kataklizma takvih razmera da je potrebna i donatorska konferencija i da će se i u tom pravcu mnogo toga raditi, ocenio je Kacin.

Kacin je, takođe, preneo saučešće porodicama žrtvava u ime predsednika Slovenije Boruta Pahora, koji iduće nedelje dolazi u posetu Srbiji.

Koordinator sakupljanja, skladištenja i raspodele pomoći iz Slovenije Nikola Todorović rekao je da je u Srbiju stiglo 17 šlepera, a da se svaki dan sredstvima za pomoć puni tri ili četiri.

Todorović je naglasio da su se pozivu za pomoć Srbiji odazvali svi državljani Slovenije, bez obzira na nacionalnu pripadnost.